Izvor: B92, 11.Okt.2010, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carić: Moguć rast BDP-a od 6 odsto
Beograd -- Planirani rast bruto domaćeg proizvoda od šest odsto godišnje može da se ostvari u narednoj deceniji, kaže predsednik Izvšnog odbora Erste banke Slavko Carić.
On objašnjava da je za to potrebno da se privuku strane direktne investicije od oko 2,3 milijardi evra po godini.
Da bi se to postiglo mora se više raditi na promociji Srbije u inostranstvu, uz veću koordinaciju između državnih institucija i lokalnih samouprava, uz istovremenu pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << investitorima u sprovođenju investicija, navodi Carić.
"Moje je iskustvo da veliki broj stranih potencijalnih investitora nije upoznat sa prednostima Srbije, a to su niski porezi, subvencije pri zapošljavanju, niske carine sa dosta zemalja, uključujući Rusiju i Kinu", naveo je Carić i naglasio da ukoliko Srbija ispuni oba uslova doći će do rasta zaposlenosti, izvoza i drugih ekonomskih parametara.
Kada je reč o razvoju finansijskog tržišta, predsednik Izvšnog odbora Erste banke je kazao da je u postkriznom modelu razvoja tom segmentu dat nedovoljan značaj, ocenjujući da bi razvoj finansijskog tržišta trebalo podstaći kroz poreske olakšice i kroz postepeno puštanje privatnog vlasništva u velika javna preduzeća.
Carić je naveo primer Poljske koja ima najrazvijenije tržište kapitala u centralnoj Evropi, a u Evropskoj uniji je na trećem mestu posle berzi u Londonu i Frankfurtu, a to je postignuto kroz poreske olakšice za sve fondove, pre svega penzione, koji (re)investiraju na domaće (poljsko) tržište.
Drugi primer je Češka, gde se nalazi najveće preduzeće u centralnoj i istočnoj Evropi, ČEZ, koji ima tržišnu kapitalizaciju od preko 15 milijardi evra, a pre 10 godina moglo je da se poredi sa našim EPS-om, naveo je Carić.
Komentarišući projekciju iz predloženog postkriznog modela da bi strane direktne investicije trebalo u narednih 10 godina da se po obimu izjednače sa investicijama iz domaće bankarske stednje i to u dinarima, Carić smatra da je to ostvarivo jedino kroz model učešća domaće štednje, kroz investicione i penzione fondove u kapitalu domaćih preduzeća.
Tada će kamate na štednju opadati, tako da će investitori tražiti veće prinose kroz alternativu štednji, a to su investicione jedinice u fondovima ili kroz direktno ulaganje u akcije, objasnio je on.
Pratite specijal: NIS na berzi
