Izvor: B92, 28.Sep.2011, 02:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čak 50.000 radnika radi bez plate
Beograd -- U Srbiji nikakvu zaradu nije primilo 50.000 radnika, dok 650.000 radnika svoju zaradu dobija sa zakašnjenjem, upozoravaju sindikati.
I u Republičkom inspektoratu za rad potvrđuju da je ovaj loš trend u zamahu i da su glavne neplatiše poslodavci čiji su računi u blokadi.
Koverat, sa ionako skromnim primanjima, najduže čekaju zaposleni u prerađivačkoj i tekstilnoj industriji. Prema podacima sindikata, zaradu tokom proteklih meseci nije uopšte primilo najmanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 46.000 radnika, što je 4,5 odsto ukupno zaposlenih.
"Najteže je radnicima u proizvodnji, i to u drvno-prerađivačkoj i tekstiloj industriji, kao i onima u metalskom kompleksu", objašnjava Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
PREKO PET ODSTO MESEČNO SA 200 EVRA
Sindikalci tvrde da je najgora situacija u prerađivačkoj industriji, gde zaradu nije primilo 16.028 zaposlenih. A i među onima koji redovno dobijaju platu suviše je onih čija je zarada sasvim neadekvatna. Prema podacima iz ASNS, čak 105.000 radnika u Srbiji, odnosno 5,6 odsto u ukupnom broju zaposlenih, mesečno zarađuje manje od 20.000 dinara. Najčešće je reč o poslovima u ugostiteljstvu, obradi kože i tekstila i poljoprivrednoj proizvodnji.
Ona kaže i da čak 650.000 zaposlenih prima zaradu sa zakašnjenjem od dva, tri i više meseci. Tako, ako izuzmemo javni sektor i državnu upravu, samo 17 osto radnika redovno prima platu.
Savićeva dodaje da se prvi put sindikati ”razumeju” sa poslodavcima jer država svojim nametima potpuno otežava poslovanje svim preduzetnicima. Prema njenim rečima, visoka opterećenja kroz razne takse i dažbine, ali i neredovna naplata potraživanja i zahtevi da se porez plaća unapred, glavni su krivci za loš bilans preduzetnika, a samim tim i za manjak novca za isplatu zarada.
I Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, potvrđuje da su neisplaćene zarade najčešći razlog zbog kojeg se radnici žale na svoje gazde i dodaje da je za ovakve prekršaje predviđena kazna od 40.000 do milion dinara.
"Od početka ove godine izvršeno je 21.901 nadzora iz oblasti radnih odnosa, a podneto je 1.493 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Najveći deo se odnosio upravo na neredovnu isplatu zarada", kaže Peruničić i dodaje da je do sada doneto 968 rešenja kojima je poslodavcima naloženo da isplate sve zaostale zarade.
Peruničić navodi i da su najčešći slučajevi neredovnih isplata zabeleženi u preduzećima koja se nalaze u restrukturiranju, procesu privatizacije, kao i kod poslodavaca čiji su računi u blokadi.
