Izvor: B92, 13.Dec.2016, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CG gubi bitku: Potapa ih konkurencija
Peking -- Privatizacijom Luke Bar, a tender je u toku, Vlada Crne nastoji da tu kompaniju učini konkurentnom u odnosu na luke Kopar, Solun, Pirej, Rijeka i Drač.
Radi se o lukama sličnog kapaciteta, pogotovu su uporedivi kapaciteti luka Kopar i Solun sa barskom lukom, s tim što crnogorska luka gubi poslove, a susedne šire obim transporta i pretovara, piše Pobjeda.
Lučki saobraćaj za EU je izuzetno važan, jer predstavlja 90 odsto spoljno-trgovinskog prevoza >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Unije, a Crna Gora je u decembru prošle godine zvanično otvorila poglavlje 14 Saobraćajna politika, u kome pomorski saobraćaj zauzima značajno mesto.
Prema Pomorskoj saobraćajnoj politici EU do 2018. godine, očekuje se postepeni oporavak svetske ekonomije, što će doprineti povećanju ukupnog brodskog pretovara, ali će zahtevati nova ulaganja u cilju podizanja konkurentnosti evropskih luka.
U lukama u okruženju evidentan je investicioni zamah, dok Luku Bar karakteriše svojevrsna izolacija u odnosu na glavne centre distribucije na Mediteranu i u odnosu na čvorišta transevropskih saobraćajnih koridora.
Luka ne koristi puni kapacitet, što pokazuju rezultati pretovara u 2015. godini, koji su iznosili 812.764 tona (3,3 puta manje u odnosu na projektovane kapacitete i 25 puta manje nego u Luci Kopar).
Poređenja radi, Luka Kopar koja je izgrađena kad i Luka Bar, sa sličnom infrastrukturom i projektovanim kapacitetima u 2015. je imala promet od 20,7 miliona tona.
Za ovu godinu planiran je pretovar 21,4 miliona tona, u skladu sa vizijom da ova luka postane vodeći logistički sistem za Srednju Evropu. Lani su ukupni prihodi barske like bili 8,5 miliona evra, što je za 95 odsto manje od Luke Kopar. Profit Luke Bar je bio 212,9 hiljada evra, 99 odsto manji nego koparske luke, čiji je profit bio 32,4 miliona evra. U poređenju sa Lukom Solun, koja zapošljava skoro identičan broj radnika (420 radnika u odnosu na 412 u Luci Bar), profit barske luke bio je 84 odsto niži.
Vlada je, kroz Strategiju razvoja saobraćaja, prepoznala problem niskog korišćenj a kapaciteta Luke Bar kao jedan od suštinskih nedostataka saobraćaja na nacionalnom nivou.
Luka ima, uprkos problemu sa stanjem železničke infrastrukture na pravcu Beograd-Bar i zastarelosti voznih sredstava, značajan prostor za iskorišćenje kapaciteta, ali su poslednjih godina izostale investicije u održavanje operativnih obala i lučke suprastrukture.
Kako je potpuno suprotna situacija u okolnim lukama, rezultat je da je Luka Bar ove godine obustavila pretovar žitarica i saradnju sa željezarom iz Smedereva.
Luka Bar ima komparativne prednosti, kao što su dužina operativne obale, dubina akvatorija, veliko područje za širenje, pa nudi mogućnosti za unapređenje i dalji razvoj kombinovanog saobraćaja i povezivanje regiona, jer u zaleđu ima neophodnu drumsko-železničku infrastrukturu.
Kroz povećanje stepena iskorišćenja raspoloživih resursa i nove investicije u optimizaciju Luke, uz poboljšanje kvaliteta usluga i konkurentne cijene, Luka Bar može da podrži i podstakne ekonomski razvoj Crne Gore.
Treba imati u vidu da je dalji razvoj Luke Bar nezamisliv bez paralelnog razvoja železničkog kargo transporta, odnosno Montekarga.
Privatizacija bi trebalo da dovede do internacionalizacije Luke Bar i usmeravanja robe proizvedene širom Evrope na transport Montekargom i barskom lukom, što nije moguće ako luka ostane državna i ne bude deo nekog većeg sistema.
Tender za prodaju 30 odsto državnog udela u Luci Bar i 51 odsto u Montekargu raspisan je 19. oktobra. Rok za dostavljanje ponuda za Luku je 21. decembar ove, a za Montekargo 16. januar naredne godine.
Luka Bar je praktično jedina crnogorska trgovačka luka preko koje se odvija 95 odsto pomorskog saobraćaja.
