Izvor: B92, 02.Nov.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CG: Ima li nade za povećanje plata?
Podgorica -- Crnogorski ministar finansija Milorad Katnić kaže da budžet za narednu godinu predviđa značajno smanjenje diskrecionih troškova državnog aparata.
On, ipak, navodi da to ne znači povećanje zarada koje traže zaposleni u zdravstvu i sudskoj administraciji.
Katnić je kazao da bi značajnije povećanje zarada ugrozilo njihovu isplatu u narednoj godini i naveo da je cilj vlade smanjenje javne potrošnje, budžetskog deficita i potrebe za zaduživanjem. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Zaposleni u zdravstvu traže povećanje zarada od 20 odsto, a prema opštem kolektivnom ugovoru, kako je kazao ministar finansija, "budžet za narednu godinu ne predviđa smanjenje zarada, već njihovo povećanje za par procenata".
Predstavnik SB Jan Peter Olters rekao je da na plate administracije ide 13 odsto bruto društvenog proizvoda, što je za tri odsto više nego u zemljama zapadnog Balkana. Jedan od uslova za dugotrajnu fiskalnu konsolidaciju, kako je naveo Olters, jeste stavljanje pod kontrolu rashoda penzionog sistema. Olters je rekao da je potrošnja u crnogorskom zdravstvu takođe iznad proseka u regionu, dok se na obrazovanje troši kao i u zemljama zapadnog Balkana. "Potrošnja za socijalnu pomoć ne predstavlja fiskalni rizik", preneo je Olters ocenu iz izveštaja Svetske banke.
"To povećanje neće značajnije poboljšati standard građana, ali u postojećim uslovima to je najviše što možemo da obezbedimo da ne bi ugrozili redovnu isplatu zarada i servisiranje budžetskih obaveza", rekao je Katnić.
On je naveo da vlada za narednu godinu planira "veoma restriktivan" budžet za diskrecionu potrošnju (vozni park, gorivo, telefonski računi, reprezentacija) i naveo da će najveću promenu pretrpeti budžetske stavke: subvencije, ugovorene usluge i materijalna potrošnja.
Katnić nije mogao precizno da saopšti koliko će biti smanjena javna potrošnja, jer se budžet priprema, ali je naveo da je cilj vladine politike da smanji potrebu za zaduživanjem koje bi "učinilo sistem nestabilnijim i dodatno usložnilo socio-ekonomsku situaciju u državi".
SB: Plate i penzije staviti pod kontrolu
Regionalna koordinatorka Svetske banke (SB) za Jugoističnu Evropu Džejn Armitaž je kazala da ta međunarodna finansijska organizacija podržava nameru vlade da smanji javnu potrošnju, budžetski deficit i dug.
Armitaž je ocenila da je poboljšana poslovna klima u Crnoj Gori i ojačan bankarski sektor, te da je Svetska banka spremna da pozajmi novac za bankarski sektor, obrazovanje i uklanjanje opasnog otpada.
U svetskoj banci, ipak, kažu da su glavni rizik za ukupnu fiskalnu održivost u Crnoj Gori ukupna primanja zaposlenih u državnoj administraciji.
Jan Peter Olters, autor izveštaja Svetske banke istakao je da Vlada minule dve godine dobro upravljala socio-ekonomskim uticajima globalne krize, ali je nagomilala javni dug na 44 odsto bruto društvenog proizvoda.
Stoga joj predstoji, kako je rekao Olters, program dugoročnog fiskalnog prilagođavanja, koji bi dug smanjio na 35 procenata BDP.
Iz Svetske banke je takođe upozoreno da Crna Gora previše troši na obrazovanje, a ne postiže vidljive rezultate. Situacija je slična i u zdravstvu, koje troši iznad proseka u regionu.
Tim granama preporučili su veću autonomiju, uštede, uvođenje poreza na takozvane poroke - alkohol, duvan, ali i proizvode sa visokim sadržajem šećera, soli, masti.
