Izvor: Blic, 10.Avg.2009, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarin: PKS će tražiti smanjenje PDV
I dok javnost naveliko debatuje o većim porezima koji bi mogli da budu na tapetu u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, izvori „Blica” iz Vlade Srbije poručuju da povećanja PDV i smanjenja penzija sigurno neće biti.
Domaća vlast rešila je da pred MMF izađe sa jedinim zahtevom: da se poveća budžetski deficit na 4,5 odsto BDP (bruto društvenog proizvoda). A kao garanciju za jeftiniju državu Vlada će se obavezati da u narednih godinu dana žestoko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, pre svega u prosveti i zdravstvu.
- Plate i penzije u javnom sektoru neće biti dodatno smanjivanje, već zamrznute sve dok ne krene rast privredne aktivnosti, što se očekuje 2011. godine. Neće biti ni povećanja PDV-a, niti poreza na plate ili akciza. Srbija će pred MMF izađi sa zahtevom za povećanje deficita na 4,5 odsto kako bi se pregurala kriza, a zauzvrat nudi smanjenje administracije, kadrova u obrazovanju i zdravstvu i smanjenje broja sudova - tvrdi „Blicov” izvor u Vladi Srbije.
Već posle prvih pregovora sa MMF-om, kada je Srbija isposlovala kredit od tri milijarde evra, najavljeno je otpuštanje 8.000 zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Kasnije je objašnjavano da bi valjalo promeniti dva zakona, a potom i da to zapravo ne bi bila golema, odnosno dovoljna ušteda. Ipak, svi su svesni da je Srbija država činovnika, a ideju racionalizacije zaposlenih u ovom sektoru podržavaju i sindikati. Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave, kaže da oni podržavaju ovu meru, ali da se ništa ne može menjati preko noći.
- Mi ćemo prihvatiti reformu i racionalizaciju, ali uz uslov da se ispoštuju svi kriterijumi za isplatu otpremnina. Neophodno je, međutim, napraviti razliku između zaposlenih u javnim i komunalnim preduzećima, koji obavljaju poslove za državu, a finansira ih lokalna samouprava, i uprave koja pruža usluge građanima. Njih je nekoliko puta manje, a uz to imaju i manje plate i Vlada mora voditi račun o tome - kaže Potežica.
Broj zaposlenih u obrazovanju povećan je sa 113.000 na 131.000 u 2004. godini, da bi se smanjio na 125.000 u 2006. godini. Prošle godine postavljen je novi rekord sa 133.000 zaposlenih u ovoj oblasti.
Žarko Obradović, ministar prosvete, kaže za „Blic” da se u ministarstvu razrađuje projekat efikasnosti sistema obrazovanja, ali da se ništa neće raditi bez dogovora sa Ministarstvom finansija i reprezentativnih sindikata.
- U razgovoru s njima povodom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, između ostalog, upoznao sam ih i sa činjenicom da već više godina u prosveti imamo konstantno smanjenje broja učenika, ali i konstantno povećanje broja zaposlenih. Takođe, upoznao sam ih i sa podacima da ima više od tri hiljade zaposlenih koji ispunjavaju jedan od dva uslova za odlazak u penziju. U tim razgovorima niko nije spomenuo otpuštanje zaposlenih u prosveti - navodi Obradović.
Iz sindikata, pak, poručuju da je u ovom trenutku oko 3.500 onih koji ispunjavaju jedan od uslova za penziju i da bi uz otpremnine ovi ljudi mogli komotno napustiti prosvetu.
- Ove godine je iz budžeta izdvojeno oko 103 milijarde dinara za celu prosvetu, a samo za plate oko 96 milijardi dinara - kaže Branislav Pavlović, predsednik sindikata obrazovanja Srbije.
Zaposleni u Ministarstvu zdravlja slažu se sa resornim ministrom da nema niti jednog zaposlenog viška u ovom sektoru i da se uštede ne mogu napraviti tako što će se deliti radne knjižice.
Resorni ministar Tomica Milosavljević podseća da je 2005. godine izvršena golema racionalizacija kada je zdravstvo napustilo oko 15.000 ljudi.
- Posle toga je zaposleno između tri i po i četiri hiljade ljudi i to po kadrovskim standardima, vrlo restriktivno, racionalno i pažljivo. Za ovu godinu predviđeno je oko 400 novih radnih mesta. Konkursi će biti raspisivani u zdravstvenim ustanovama u narednih nekoliko meseci - kaže za „Blic” Milosavljević.
Ipak, on ističe da sve može da se radi efikasnije.
- Moguće je da se sa manje troška prave bolji rezultati, ali mislim da su glavni prostori za uštede i bolji rad u stvari promene načina finansiranja. To znači kapitacija u primarnoj zaštiti i dijagnostičke srodne grupe u bolničkom sistemu. To je nemoguće sprovesti ukoliko nema razumevanja u drugim sektorima u Vladi, odnosno ukoliko se ne promeni Zakon o platama - objašnjava Milosavljević.
Kapitaciju, odnosno plaćanje lekara po broju pregledanih pacijenata, pozdravlja i sindikat zdravstva jer to znači da će onaj koji radi primati jednu, a onaj koji zabušava drugu platu.
Kako zaposleni u ovim sektorima tako i „Blicov” izvor iz Vlade tvrdi da ovo nisu ad hok mere i da bi mogle biti primenjene u najboljem slučaju početkom naredne godine.
Inače, za nove mere protiv krize Vlada će pokušati da dobije što širi politički konsenzus, jer će, prema saznanjima „Blica”, paket prvo videti opozicija pa tek onda MMF.
Izvor iz Vlade kaže da su procene da će i dogodine deficit biti 4,5 odsto BDP-a.
Mesić: Ukinuti „krizni porez”
Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, pokrenuo je postupak za ocenu ustavnosti Zakona o posebnom porezu na plate, penzije i druga primanja koji je usvojio Sabor u okviru rebalansa budžeta. Mesić tvrdi da zakon koji bi dodatno udario na džep građana Hrvatske nije u saglasnosti s ustavom te zemlje jer ne poštuje principe pravednosti, jednakosti i srazmernosti. Zakon o kriznom porezu predviđa da se na plate i penzije više od 3.000 kuna (409 evra) plaća porez po stopi od dva odsto, a na primanja veća od 6.000 kuna (818 evra) po stopi od četiri odsto na ukupni iznos primanja.
Rumunija povećala deficit
Rumunija je dobila zeleno svetlo Međunarodnog monetarnog fonda da poveća budžetski deficit na 7,1 ili 7,2 odsto bruto društvenog proizvoda, zbog sve dublje recesije u toj zemlji. Sličnu meru MMF je odobrio i Mađarskoj ranije ove godine. Georgi Pođea, rumunski ministar finansija, izjavio je da će ekonomski pad u ovoj godini iznositi najmanje 8,5 odsto. Rumunija je dobila 20 milijardi evra od MMF u martu ove godine da bi spasila posrnulu privredu.
Ekonomisti: MMF neće poverovati Vladi
Nove mere Vlade ekonomisti su dočekali sa nepoverenjem, budući da je proturanje probnih balona i odustajanje od dogovorenih mera, praksa izvršne vlasti u borbi sa krizom. Stručnjaci veruju da ni MMF neće biti poverljiviji prema najnovijem planu.
Ivan Nikolić je jedan od njih.
- Deficit će umesto dogovorenih dva, biti preko 5,6 odsto BDP i pretpostavljam da MMF neće dozvoliti toliko udvostručenje, nego da će tražiti da se jedan deo pokrije kroz smanjenje rashoda ili kroz povećanje prihoda. Ili i jednim i drugim. Kada gledamo gde mogu da se naprave uštede bojim se da otpuštanje u kratkom roku nije u redu. Prvo, zato što će se stvoriti veliki socijalni pritisak ljudi koji će ostati bez posla, i što ne postoji pravni okvir za tako nešto, jer se za svako otpuštanje moraju obezbediti otpremnine. Otpustiti oko 10 odsto ljudi u administraciji nije mnogo. Međutim, ako se u obzir uzimaju zdravstvo i prosveta, situacija se menja jer bi to moglo da znači 30.000 otkaza, a država za njihove otpremnine nema para, ali ni političke volje - objašnjava Nikolić.
Međutim, i pored najšireg konsenzusa, ostaje pitanje poverenja u Vladine odluke. I ekonomista Danilo Šuković veruje da je smanjenje broja zaposlenih teško sprovodivo.
- To je lako reći, ali MMF im neće poverovati budući da ni ranije najavljenih otpuštanja nije bilo. Zbog toga je jedino rešenje u smanjenju plata. To jeste nepopularna mera, ali drugog načina za uštedu nema, budući da su plate ključna cena svih cena, pa se na bazi zarada formiraju sve druge ekonomske relacije. Ako se to ne desi, smanjiće ih inflacija, a možda baš na to i idu - kaže Šuković.
Privredna komora Srbije Smanjite porez i opterećenje na plate
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin najavio je da će ova institucija zatražiti da se porez na dodatu vrednost (PDV) smanji od jednog do 1,5 procentnih poena. Takođe, komora će insistirati da se smanji opterećenje na plate sa 63 na 50 odsto i poreza na dobit spusti sa deset na osam odsto.
Predsednik PKS Miloš Bugarin
- Do kraja sledeće nedelje ćemo kompletirati i predate predloge Vladi Srbije, jer znamo da sada Vlada ne radi u punom sastavu. Insistiraćemo da se one ozbiljno razmotre pre sastanka sa MMF-om, kada bi Vlada mogla da bude primorana da poveća PDV ili porez na plate. U bilo kojoj od tih varijanti najveći ceh krize platila bi privreda, a u ovom trenutku problem je podjednako težak i za radnike i za sindikate i za Vladu. Baš zbog toga, ne treba ni da strada samo privreda, već da se teret rasporedi - kaže za „Blic” Bugarin.
Ekonomista Goran Nikolić ocenjuje da je sprovođenje mera Privredne komore, koje su po njegovom mišljenju dobre, u ovom trenutku nemoguće.
- S obzirom na to da imamo teške probleme sa punjenjem budžeta i da monetrana politika ne može da bude previše relaksirana, jasno je da sada nije vreme za takve poteze, nego tek kada prođe kriza - kaže Nikolić.
Da su mere PKS dobre na srednji i dugi rok, slaže se i ekonomista Ivan Nikolić.
- Međutim, teško da sada mogu da prođu. Mi moramo da smanjimo deficit, a sa takvim merama to ne možemo uraditi. Bugarin, pretpostavljam, iznosi glas privrede koja je zaista u velikom problemu, pa bi tako svako dalje opterećenje kroz povećanje PDV-a i poreza na zarade za nju bilo pogubno. Ilustracije radi, u periodu od kraja septembra do kraja marta broj zaposlenih u sektoru preduzetnika i malih preduzeća smanjen je za 133.000, dok u državnoj administraciji smanjenja zaposlenih nije bilo - kaže Nikolić.
Danilo Šuković ocenjuje da su ove mere sa strane preduzetnika dobre, jer stvaraju veći prostor za investicije i bolje uslove za poslovanje.
- Međutim, pitanje je da li država može to da ispuni. Ako bi se drastično smanjile plate u javnom sektoru onda bi to bilo dobro. Ovako u krizi je to teško sprovodivo - kaže Šuković.
