Izvor: S media, 14.Apr.2011, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarin: Moraju da obuzdaju cene
SRBIJA je statistički izašla iz recesije, ali kriza još nije gotova i građani ne osećaju poboljšanje standarda u svom džepu.
Privreda i dalje ima strahovit problem sa nelikvidnošću, nezaposlenost je visoka i to treba da budu prioriteti rekonstruisane Vlade - poručuje u intervjuu, za „Novosti“, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
* Šta bi Vlada hitno trebalo da uradi da ne bismo završili godinu sa najgorim ekonomskim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << parametrima u regionu, na šta upozoravaju ekonomisti?
- Ni u vreme najžešće krize nismo imali najgore ekonomske pokazatelje u regionu, pa verujem da tako neće biti ni sada. Dve stvari zabrinjavaju - to što imamo najvišu inflaciju u okruženju i to što smo na listi zemalja po konkurentnosti pali sa 93. na 96. mesto. A cilj nam je bio da dostignemo 70. poziciju.
EK: Deset ciljeva Vlade Srbije ogroman izazov
* Može li, uopšte, novi tim premijera Cvetkovića za manje od godinu dana da uradi ono što nije za prethodne tri godine?
- Nadam se da će novi kabinet što pre da počne realizaciju pet prioriteta: da smanji nelikvidnost, sivu ekonomiju, sredi sektor javnih nabavki, gde se gubi ogroman novac zbog netransparentnosti, dovrši giljotinu propisa i donese državni paket mera za podsticaj izvoza. Vlada za ove poslove, ako bude radila brzo i efikasno, ima sasvim dovoljno vremena do kraja mandata.
* Koliko firmi u ovom trenutku ima problema sa nelikvidnošću?
- Lakše je odgovoriti koliko firmi nema te probleme. Gotovo ceo realni sektor kuburi sa likvidnošću, a i veliki deo državnog. Vlada kasni sa isplatom obaveza budžetskim korisnicima, i onda to izaziva domino-efekat na celu privredu. Predlagali smo da se to kašnjenje propiše na najviše 60 dana. Takođe, neophodna je promena Zakona o obligacionim odnosima, jer on sada bukvalno štiti dužnički lobi, zatim sveukupna javna reforma i trajna finansijska disciplina.
Cvetković: Tri ishoda u slučaju prodaje Telekoma
* Verujete li guverneru Šoškiću kada kaže da će posle najvišeg nivoa inflacije u aprilu, ta stopa krenuti da pada?
- Očekujem da će se to desiti. Mislim da se neće ostvariti najpesimističniji scenario o inflaciji od 15 do 16 odsto na kraju godine, već da ćemo 2011. završiti sa planiranom jednocifrenom stopom inflacije.
* Koji kurs bi trenutno najviše odgovarao srpskoj privredi?
- Privreda, a tu mislim i na izvoznike i na uvoznike, očekuje predvidiv kurs. Ne fiksni, već plivajući, koji se kreće u okvirima plus-minus pet odsto. Zasada NBS i novi guverner to uspevaju da dobro izbalansiraju. Mnogo me više zabrinjava strahoviti porast cena životnih namirnica, što može da izazove velike inflatorne udare.
* Vlada sprema niz poteza kako bi cenu hrane držala u kontrolisanim okvirima...
- Nadam se da će posle žetve, paket mera koji najavljuje Ministarstvo poljoprivrede stabilizovati cene hrane. Tu se mora strogo voditi računa da te mere ne budu represivne i da ne krše pravila slobodnog tržišta, jer to na duži rok nije u interesu srpske privrede.
* Mogu li mere za reprogram kredita, koje je najavio premijer, dugoročno da povećaju standard ili su za to neophodne investicije i otvaranje novih radnih mesta?
- To je kratkoročna mera koja ima efekta samo u prvom momentu, kada će građani osetiti relaksaciju i povećanje standarda za od 30 do 50 evra mesečno. Ali, ako za dve godine ne poraste produktivnost privrede, kao i plate, velike probleme će imati i građani i banke koje su davale kredite. Vlada treba da se orijentiše na dugoročnije mere koje će privući investicije i dovesti do otvaranja novih radnih mesta.
* Koliko zabrinjava brzina zaduživanja države?
- Javni dug je u februaru dostigao 12,6 milijardi evra, što je za 518 miliona evra više u odnosu na kraj 2010. Spoljni dug je blizu 23 milijarde evra. Još nismo ušli u crvenu zonu visoko zaduženih zemalja, ali smo veoma blizu te granice. Važno je pod kojim uslovima se zemlja zadužuje, a ključno za šta se ta sredstva koriste. Ako idu u razvoj privrede i industrije, onda je ovaj tempo zaduživanja opravdan. Ako sredstva odu na popunu budžetskog deficita zbog javne potrošnje i socijalnih pritisaka, onda ćemo imati veliki problem.
* Mislite li da bi Vlada trebalo da odustane od prodaje „Telekoma“?
- To je jedna od malobrojnih firmi iz javnog sektora koja ostvaruje visoku dobit. Vlada ne treba da prihvati bilo kakvu ponudu koja je ispod minimalne tražene u tenderskoj dokumentaciji, a to je 1,4 milijarde evra. Naravno, podjednako je važno da novac dobijen od „Telekoma“, kao što je i obećano, bude potrošen na infrastrukturne projekte i podršku proizvodnji namenjenoj izvozu.
(Novosti foto:Novosti)
