Izvor: B92, Beta, 20.Feb.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugari neće ruske milijarde za NE
Sofija -- Bugarski ministar finansija Simeon Đankov kaže da Bugarska neće uzeti ruski državni kredit za izgradnju druge nuklearne centrale u zemlji Belene.
"Neću pružiti mogućnost za državnu garanciju. To se neće dogoditi. To neće izdržati naš budžet, a i nije neophodno", rekao je Đankov. Bugarski ministar ekonomije i energetike Trajčo Trajkov izjavio je ranije da ruska strana nudi kredit od gotovo dve milijarde evra za nastavak izgradnje druge nuklerane centrale >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Bugarskoj Belene.
Direktor Rosatoma Sergej Kirijenko tada je rekao da je "Rusija spremna da obezbedi sredstva kako se ne bi odlagala izgradnja. Nema potrebe za državnim garancijama sa bugarske strane".
Kirijenko je podvukao da Moskva ne traži državne garancije i da je "uverena u uspešnost projekta". On je dodao da će ruska sredstva vratiti budući investitor, koji će biti određen u narednih 12 do 18 meseci. Do kraja godine za projekat će biti potrebno oko 350 miliona evra i oko milijarda i po u 2011. godini, dodao je Kirijenko.
Bugarska je 2008. godine počela izgradnju nove nuklearke Belene koja se nalazi na severu Bugarske, na Dunavu, a izgradnja je poverena ruskoj kompaniji Atomeksportstroj. Izgradnja nuklarke, koja će imati dva reaktora, koštaće 3,99 milijardi evra, a planirano je da prvi reaktor nove nuklearke bude završen do 2013. godine, a drugi do 2014. godine.
Sa dolaskom nove vlade, izgradnja druge nuklearke ostavljena je po strani, a povukla se i nemačka kompanija RVE, jedna od ključnih u izgradnji Belena koja je bila zadužena za projekat.
Bugarska već poseduje jednu nuklearnu centralu Kozloduj, ali je na predlog Evropske komisije neposredno pre ulaska u EU zatvorila njena prva četiri 440-megavatna reaktora. Nuklearka Kozloduj nalazi se na Dunavu, stotinak kilometara od granice sa Srbijom, a sastoji se od šest reaktora iz bivšeg SSSR-a.
Prvi i drugi reaktor zatvoreni su krajem 2003. godine, a treći i četvrti neposredno pre učlanjenja u EU, krajem 2006. godine. U funkciji se nalaze peti i šesti reaktor jačine po hiljadu megavata, novije ruske proizvodnje, koji zadovoljavaju bezbednosne kriterijume Evropske komisije.
