Izvor: B92, Beta, Tanjug, 18.Dec.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžetski deficit Nemačke 50 mlrd.€
Berlin -- Budžetski deficit Nemačke mogao bi iduće godine da se uveća na oko 50 milijardi evra, što je više nego trostruko iznad očekivanog manjka u 2008. godini.
Šef Komiteta za budžet nemačkog parlamenta Oto Frike je rekao da bi do tako velikog rasta budžetskog manjka u toku naredne godine moglo doći zbog veoma visokih izdataka za izlazak domaćih banaka i cele privrede iz teške finansijske krize.
Vlada bi uskoro trebalo da preispita projekciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << privrednog rasta zemlje u narednoj godini, zbog naglog pogrošanja unutrašnje i spoljne ekonomske situacije, a već se "barata" sa prognozom o mogućem padu ekonomske aktivnosti od tri odsto.
Većina ekonomskih eksperata smatra da se u Nemačkoj naredne godine može očekivati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), kojim se uobičajeno meri nivo ekonomske aktivnosti, od najviše jedan do dva odsto.
Nemačka privreda je u recesiji, jer je tokom dva protekla kvartala, drugog i trećeg, imala negativnu stopu rasta, koja će se, prema svemu sudeći, nastaviti najmanje tokom narednih 12 meseci.
Međunarodni monetarni fond je u najnovijoj analizi takođe ocenio da će recesija u vodećoj evropskoj ekonomiji potrajati tokom cele 2009. godine i da bi blagi oporavak u nemačkoj privredi mogao da nastupi, u najboljem slučaju, tek od prvog polugođa 2010. godine.
Nemačka je prošle godine ostvarila privredni rast od 2,4 odsto, a 2006. znatno više, 3,7 procenata, ali je nakon solidnog uspona u prvom kvartalu ove godine ekonomska aktivnost naglo počela da jenjava, zbog finansijske krize koja se iz SAD proširila na Evropu i ostatak sveta.
Najniža inflacija u oslednje dve godine
Mere vlade koštaće 200 milijardi
Mere nemačke vlade za oživljavanje konjunkture i umanjivanje posledica finansijske i privredne krize koštaće državu u naredne četiri godine najmanje 200 milijardi evra, a samo u narednoj godini država će da se zaduži za novih 40 milijardi evra. U troškove od 200 milijardi evra koji će za državu nastati zbog krize ubrojan je čitav paket mera, kao i poreska rasterećenja za firme. Pored toga, država građanima već posle Nove godine mora da vrati nekoliko milijardi evra poreza koje su platili od ukidanja olakšice za prevoz do posla u januaru 2007. godine, što je Savezni ustavni sud prošle sedmice proglasio protivustavnim.
Berlin - Posle rekordne inflacije tokom letnjih meseci, stopa poskupljenja pala je u novembru u Nemačkoj na nivo najniži u poslednje dve godine. Kako je saopštio Savezni zavod za statistiku, inflacija je u novembru iznosila samo 1,4 odsto, dok se u avgustu inflacija bila popela na 3,1 odsto.
Glavni razlog za drastični pad inflacije jeste snižavanje cena benzina i dizela. Jer, barel nafte sada košta 44 dolara, za 100 manje nego u junu. Zemlje izvoznice nafte razmatraju zato mogućnost drastičnog smanjenja proizvodnje da bi sprečile sunovrat cena.
Dizel u Nemačkoj sada košta 8,5 odsto manje nego pre godinu dana, benzin 14,6 odsto manje. Međutim, gas je skuplji za 22,4 odsto, a
struja za 6,1 procenata.
No, uprkos snižavanju inflacije, za građane je život osetno skuplji, pre svega zbog porasta cena životnih namirnica. Tako su meso i mesni proizvodi za pet odsto skuplji nego pre godinu dana, testenine za 12,5 odsto, slatkiši do 20 odsto. Pojeftinili su pre svega mleko i mlečni proizvodi.
Istraživači tržišta predviđaju da se potrošnja neće povoljno razvijati naredne godine čak i ako se nastavi pad inflacije. Jer, za narednu godinu očekuje se porast kupovne moći gradjana za samo 1,1 odsto, te će nju "pojesti" inflacija.
Nemačku u nerednoj godini očekuje recesija i negativni privredni rast, odnosno pad društvenog bruto proizvoda od 0,8 do dva odsto.
Privatna potrošnja je proteklih godina, uz izvoz, bila značajan motor nemačkog privrednog razvoja.
Savezna kancelarka Angela Merkel je pak odbacila predloge da država građanima, zbog podsticanja potrošnje i time i privrednog razvoja, podeli potrošačke bonove u iznosu do 500 evra. Istovremeno je najavila da će početkom godine biti usvojen naredni program za oživljavanje konjunkture i ublažavanje posledica finansijske i privredne krize.
