Izvor: Politika, Tanjug, 24.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžetska inspekcija: Tri godine bez kontrole NIS-a

Vlada nije razmatrala slučaj nabavki NIS-a mimo zakona, inspektori i javni pravobranilac nisu dobili nalog da rade svoj posao, tužilaštvo čeka krivičnu prijavu, a državni revizor – još nije obavešten

Budžetski inspektori u poslednje tri godine nisu kontrolisali Naftnu industriju Srbije, potvrđeno je juče „Politici” u sektoru za budžetsku inspekciju i reviziju u Ministarstvu finansija.

Navedeno ministarstvo (nadležno za nadzor primene Zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o javnim nabavkama) od samog početka bilo je upoznato da NIS ne priznaje zakon, kao i da nabavke obavlja po internim pravilima. I mada je znalo za zakonska ograničenja sa kojima se Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava suočavaju, NIS nije bio na spiskovima Ministarstva ni za redovne, ni za vanredne kontrole.

Zatajili ministri

U budžetskoj inspekciji objašnjavaju da oni kontrolišu primenu zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava i da to čine po programu i planu rada koji utvrđuje ministar. Takođe, po zahtevu ministra, obavljaju i vanredne kontrole i, kad utvrde nepravilnosti, mogu ono što Uprava za javne nabavke i Komisija ne mogu – da podnesu prekršajne i krivične prijave.

Za tri godine, koliko NIS ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, nije se oglasilo ni matično Ministarstvo energetike i rudarstva, a slučajem nedisciplinovanog naručioca nisu se, bar zvanično, bavile ni vlade – dve Koštuničine i aktuelna Cvetkovićeva. To pitanje, kako nam je potvrđeno u kabinetu aktuelnog premijera, u proteklih pola godine nije bilo na dnevnom redu zasedanja vlade.

Čiji je javni interes

A da li su nešto preduzeli oni kojima je posao da štite javni interes meren milijardama državnih dinara?

Mada mu je po Zakonu o javnom pravobranilaštvu posao da „preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadležnim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica čije se finansiranje obezbeđuje u budžetu Republike ili drugih sredstava Republike”, republički javni pravobranilac Milan Marković ne oseća se prozvanim. Ni od vlade ni od nadležnih ministarstava, kaže, nije dobio ni nalog ni zahtev da „preduzima mere i radnje” radi zaštite imovinskopravnih interesa Republike Srbije u NIS-u.

Ni Republičko javno tužilaštvo, kako nam je objašnjeno u toj instituciji, nije moglo da reaguje samo od sebe, na osnovu novinskih napisa ili „tračeva i nagađanja". Tužilaštvo reaguje, kaže naš izvor, tek kada dobije krivičnu prijavu, a takve prijave, koliko se zna, nije bilo u ovom slučaju.

– Kad unutrašnja kontrola, budžetska ili druga inspekcija ili drugi organ koji obavlja kontrolu, otkrije kršenje zakona dužna je da podnese prijavu. Tužilac postupa tek po podnošenju krivične prijave, ali to ne znači da odmah otvara istragu. Prvo proverava navode iz prijave i tek ako postoji osnovana sumnja da je neko učinio krivično delo poput zloupotrebe službenog položaja, ili primanja mita recimo u postupku javnih nabavki, pokreće zahtev za sprovođenje istrage – ukazuje naš sagovornik na zakonsku proceduru.

Partijske podele plena

Ima i onih koji tvrde da su o NIS-ovom samovoljnom izuzimanju iz zakona čuli tek iz pitanja „Politike”.

Bila je to vest i za Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, koja to što ništa nije preduzeto da se NIS kazni i privede zakonu objašnjava, između ostalog, zakonskim nedostacima i ograničenjima, nefunkcionisanjem kontrolnih institucija poput državne revizorske institucije, „ali i činjenicom da vlada ne funkcioniše kao državna nego kao partijska struktura na principu podele plena u vidu javnih preduzeća”.

Možda bi „slučaj NIS” mogao da bude pravi trenutak za dugo najavljivani početak rada Državne revizorske institucije. Pošto se konačno smestila, mogla bi da počne i da radi. Da za početak, na primer, uđe u NIS i pregleda sve javne nabavke od planiranja, preko postupka nabavke, do realizacije ugovora i to retroaktivno (jer jedino njoj to zakon dozvoljava), kao i da predloži sankcije – od kažnjavanja do smenjivanja. I da učini ono što niko do sada nije hteo ili uspeo – da NIS ubuduće smesti pod zakonski krov.

Međutim, predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović tvrdi da prvi put čuje informaciju da NIS obavlja nabavke mimo zakona. Kaže da mu niko – ni Uprava za javne nabavke, ni budžetska inspekcija na to do sada nisu ukazali. Nije sporno, veli, da je to u nadležnosti institucije na čijem je čelu i obećava da će učiniti sve što je po zakonu.

Ali kada?

– Tek od marta-aprila kada se formira sektor za kontrolu i reviziju javnih preduzeća. Nikako ranije.

Jer posle prostornih, sad se bavi kadrovskim pitanjima.

– Nemamo obučen revizorski kadar. A ljude nismo mogli da primimo zbog prostornih problema. Konkurs je u toku.

Tek kada (i ako) državni revizor uđe u NIS (koji je od juče firma u većinskom stranom vlasništvu) i ako obavi svoj posao, znaće se da li su bile opravdane sumnje da se iza NIS-ovog formalnog nepriznavanja zakona krije mnogo toga.

NIS se, za sada, brani ćutanjem. Odgovor na pitanja upućena pres-službi NIS-a „Politika” nije dobila ni posle pet dana čekanja.

Sutra: Milijarde bez kontrole

Vesna Jeličić

[objavljeno: 25/12/2008]

Nastavak na Politika...