Izvor: B92, 17.Nov.2009, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet spreman pre 19. decembra
Beograd -- Ministarstvo finansija i dalje radi na Nacrtu budžeta za 2010. godinu koji bi trebalo da bude usvojen na Vladi pre 19. decembra kada zaseda Bord MMF-a.
Unutar Vlade trenutno se traži prostor za smanjenje zahteva ministarstava jer, kako je rekla ministarka finansija Diana Dragutinović, ministarstva su prvobitno tražila ukupno oko 130 milijardi dinara, a u budžetu ima prostora za stotinak.
Prema očekivanjima ministarstva finansija, narednih dana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biće donete odluke kako uštedeti tridesetak milijardi, odnosno čega će se država odreći u 2010. godini. U skladu sa dogovorom sa delegacijom MMF-a, država bi u narednoj godini trebalo da zaradi 655 milijardi dinara i, kako kaže ministarka finansija, taj novac će skoro u celosti biti potrošen na plate, penzije i socijalnu zaštitu.
Osim zahvaljujući oporavku privrede, budući budžet će predvideti povećanje prihoda i izmenom nekih poreza, među kojima i ponovno uvođenje poreza na štedne depozite. Ovaj porez neće biti 20 odsto kao pre početka krize već će se na štednju građana naplaćivati porez od 10 odsto.
Za sada ne treba očekivati nove poreze na dohodak i imovinu, kaže državni sekretar ministarstva finasija Slobodan Ilić.
„Prihodi koji će biti ostvareni svakako će biti dovoljni da pokriju najbitnije obaveze države, pre svega u domenu socijalnih davanja, plata i penzija. U ovom trenutku se zna da će neke od ovogodišnjih subvencija biti nastavljene i naredne godine ali koje će to tačno subvencije biti i koliko će one iznosti i koji će iznosi će za to biti predviđeni znaćemo kada budemo definitivno pripremili predlog za narednu godinu”, kaže on.
Prema nezvaničnim najavama, građani i privreda bi u narednoj godini trebalo da se nadaju nastavaku državnih subvencija potrošačkih i kredita za likvidnost, subvencija za kupovinu vozila po sistemu "staro za novo", a mogu da računaju i na državne subvencije za kreditiranje kupovine stanova.
Stručnjaci Vladinog ekonomskog tima Milojko Arsić i Jurij Bajec slažu se da će najveće uštede u narednom budžetu biti postignute već dogovorenim zamrzavanjem plata i penzija.
Arsić, međutim kaže da to nije dovoljno i da su potrebne dodatne uštede. „Mislim da ih treba tražiti u oblasti državnih subvencija i raznih vrsta podsticajnih kredita koji se odobravaju privredi ili pojedincima za pokretanje posla ili obavljanje nekih privrednih delatnosti. Na žalost, verovatno će neke uštede biti ostvarene i kao rezultat toga što će investicije biti niže nego što je planirano pre godinu ili dve”, kaže on.
Bajec, takođe, navodi da se „može uštedeti i na kupovini roba i usluga. Nešto se malo može prištedeti i na subvencijama u nekim oblastima ne dirajući poljoprivredu. I najzad se možda moraju neke od manje važnih investicija odložiti za neko bolje vreme”.
Prema najavama, prioritet u davanjima države imaće izgradnja severnog kraka Koridora 10 i eksproprijacija zemljišta, zatim sporazum sa Fijatom i poljoprivredna proizvodnja. Država će na subvencije, kapitalne investicije i podršku privredi potrošiti oko 105 milijardi dinara više nego što zaradi. Taj manjak biće pokriven kreditima od kojih je deo već dogovoren sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Kako B92 saznaje, krediti vredni ukupno milijardu evra od Ruske federacije još nisu ugovoreni i Ministarstvo finansija nastavlja pregovore o kamatama koje će se na njih plaćati.
Zaoštriti fiskalnu politiku
Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da Srbija treba da zaoštri fiskalnu politiku i da će to pokušati da ostvari smanjenjem plata u javnom sektoru i penzija. Postoji konsenzus među ekonomistima da bi fleksibilna monetarna politika mogla biti odgovarajuća, ali da treba zaoštriti fiskalnu politiku, rekla je ona.
Pokušaćemo da ostvarimo fiskalno prilagođavanje smanjenjem tekućih rashoda, a jedna od mogućnosti je nastavak jednake podele tereta između plata u javnom sektoru i penzija, izjavila je Diana Dragutinovići dodaka da bi privatni sektor trebalo da dobije značajniju ulogu u srpskoj ekonomiji.
Srbija treba da se okrene modelu rasta vođenog izvozom. To znači da učešće privatnog sektora mora da poraste, što podrazumeva značajno smanjenje javnog sektora, uključujući mnogo više discipline javnih preduzeća, rekla je Diana Dragutinović.
