Izvor: Politika, Beta, 15.Okt.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet – slaba tačka
Srpske vlasti moraće da se suoče sa restrukturisanjem preduzeća, završetkom privatizacije, pojednostavljenjem birokratije – kaže Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije
Najslabije tačke srpske ekonomije trenutno su fiskalna, odnosno budžetska politika, reforma sistema socijalne sigurnosti, siva ekonomija, ali i nedovoljna sposobnost kompanija da se suoče sa konkurentima iz Evrope, kao i nepostojanje ozbiljne industrijske strategije s posebnim akcentom na najvažnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sektore. Ovo je juče novinarima istakao Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije, predstavljajući ekonomski deo godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU.
– Proces proširenja je uhvatio zamajac, Srbija se kreće u dobrom pravcu, što nije lako u uslovima ekonomske krize. Ovdašnje vlasti ipak će morati da se suoče sa još nekim izazovima, kao što su restrukturisanje državnih preduzeća, završetak procesa privatizacije, kontrola dosadašnjih ugovora o prodaji firmi, dalje unapređenje poslovnog okruženja, dodatno pojednostavljenje birokratskih procedura, ali i povećanje poverenja u pravni sistem – naveo je Dežer.
Prema njegovim rečima, srpski parlament usvojio je mnoge zakone koji su u skladu sa pravnim sistemom Evropske unije, ali će od presudnog značaja biti njihova primena. Kako kaže, ulazak u evropsku porodicu doneće mnogo koristi srpskim kompanijama, potrošačima i poreskim obveznicima. Preduzeća će izaći na tržište od pola milijardi stanovnika, ali će, takođe, imati priliku da svoje standarde usklade sa evropskim.
– Potrošači će imati veći izbor robe i usluga, a i cene će biti niže. Takođe, bezbednost hrane će biti zagarantovana. Poreski obveznici biće sigurni da im se na odgovarajući način vraća novac koji plaćaju državi na ime različitih nameta – kazao je on.
Stručnjaci Evropske komisije smatraju da Srbija može da uštedi novac racionalizacijom procesa javnih nabavki i jačanjem sistema kontrole. Jer, država na taj način troši enormne sume novca (oko četiri milijarde evra). Na tom polju ima prostora za dodatne uštede, ocenjuju. Takođe, u Srbiji treba unaprediti sve sisteme kontrole i olakšati rad agencijama koje se time bave.
– Bilo da je reč o revizorima ili stručnjacima iz Komisije za zaštitu konkurencije, problemi su isti. Oni često nemaju osnovne uslove za rad. Nedostaju im prostorije, ali i stručni kadrovi – napominje Jelena Zekić iz Evropske komisije.
Komisija ostaje pri stavu iz jula, da treba ukinuti vize za građane Srbije od 1. januara naredne godine, da EU treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, ali i da će naša zemlja moći da računa na 200 miliona evra finansijske pomoći.
A. Nikolić
------------------------------------------------------------
EBRD Srbiji za 2010. prognozira rast od jedan odsto
London – Ekonomija Srbije iduće godine će se vratiti na pozitivnu teritoriju i ubeležiti rast od jedan odsto, očekuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Za tekuću godinu prognoziran je pad privrednih aktivnosti od četiri odsto, nakon ekonomskog rasta od 5,4 odsto zabeleženog u 2008. godini, navodi se u novom izveštaju EBRD. „Srbija nastavlja napredak na više frontova, ali je zbog globalne ekonomske krize smanjeno interesovanje stranih investitora i otežana privatizacija preostalih javnih preduzeća”, istakao je vodeći ekonomista EBRD Piter Senfej.
Senfej je govoreći o Srbiji rekao da je „važno naglasiti da se nastavljaju pripreme kompanija za privatizaciju kada se globalna ekonomska situacija poboljša”.
EBRD u zemljama centralne i istočne Evrope u 2009. očekuje pad privrednih aktivnosti od 6,3 odsto u proseku, dok u 2010. računa na rast u regionu od oko dva i po odsto.
Beta
[objavljeno: 16/10/2009]
