Izvor: Blic, 24.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet na staklenim nogama
Budžet na staklenim nogama
Zbog rupe u budžetu moguće je, čak i realno, da se predviđena budžetska sredstva za investicije bitno istope i da ne bude realizovano obećano osetno smanjenje doprinosa na plate, poreza na finansijske transakcije i uvođenje poreza na dodatnu vrednost umesto poreza na promet. U tom slučaju, to bi značilo da se odustaje od najpozitivnijeg elementa programa Koštuničinog kabineta, kaže u razgovoru za 'Blic” dr Mlađen Kovačević, profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Već u momentu usvajanja budžeta za ovu godinu, u kojem je planiran deficit od čak 45 milijardi, za iole obrazovanije ekonomiste bilo je jasno u kakvim se finansijskim nevoljama Srbija nalazi. Taj budžet je donet u vremenskoj iznudici, a u takvim uslovima samo pravi velemajstori mogu vući dobre poteze. Međutim, u slučaju sadašnje vlade, u koncipiranju budžeta nisu učestvovali ni majstori svog posla, a kamoli velemajstori. I odmah je bilo jasno da je taj budžet, pa i planirani deficit, na staklenim nogama i da će sigurno doživeti bar jedan rebalans. Koliko su planirani prihodi realni?
- Krajnje je problematična mogućnost ostvarenja prihoda, a isto tako su i rashodi verovatno potcenjeni. Uz sve to, predstavnici MMF izrazili su svoj stav da deficit budžeta ne bi smeo da pređe 30 milijardi dinara. S obzirom na to da mnogo šta u Srbiji zavisi od dobijanja novih kredita, pa i kredita MMF, i da je učinjeno veoma malo da se do sredine iduće godine uspešno realizuje stend-baj aranžman sa ovom institucijom (zbog dodatnog otpisa 15 odsto duga, tj. preko 600 miliona dolara, prema Pariskom klubu poverilaca), vrlo je verovatno da će planirani deficit morati da bude smanjen otprilike za trećinu.
Hoće li povećanje akciza na benzin, cigarete i kafu omogućiti pokrivanje tolikog budžetskog deficita?- Ministar finansija Mlađan Dinkić i guverner Radovan Jelašić ističu da će se povećanjem akciza na naftu i cigarete obezbediti dodatni prihod od 15 milijardi dinara i tako deficit svesti na iznos koji 'sugeriše MMF. Međutim, veliko je pitanje da li je realna procena da će se na taj način popuniti velika rupa u budžetu. Postavlja se pitanje kolika će potrošnja ovih proizvoda biti ako se uvedu visoke akcize. Uz sve to, trebalo bi imati u vidu da opterećenje cene nafte visokim akcizama mora dovesti do rasta cena, pre svega u saobraćaju, ali direktno i indirektno i u drugim sektorima.
Koliko je realno očekivati da se deficit premosti stranim kreditima, donacijama i direktnim investicijama?
- Sada je izvesno da će ukupni devizni priliv u tekućoj godini po osnovu kredita i donacija biti bitno manji od očekivanog. Preti opasnost da se sigurno smanjenje direktnih stranih investicija, donacija i drugih planiranih deviznih izvora kompenzuje nekontrolisanim uzimanjem novih kredita, što bi neminovno dovelo do brze i teške dužničke krize sa nesagledivim, nepovoljnim ekonomskim i socijalnim posledicama. Ako se zadrži dosadašnja politika precenjene vrednosti dinara, uz dalje nužno smanjenje carinskih stopa, zbog harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore i sporog uvođenja vancarinske zaštite - devizni odliv po osnovu uvoza mogao bi i dalje vrlo dinamično rasti, što bi moglo imati za posledicu osetno smanjenje deviznih rezervi. Da bi se to sprečilo, moralo bi se ostvariti brže klizanje valutnog kursa, što bi imalo za posledicu rast inflacije, ali i zaustavljanje pada domaće proizvodnje, koja je velikim delom gušena ogromnim rastom uvoza. Zbog svega toga, krajnje je vreme da se preispita dosadašnji koncept reformi, koji, po mom dubokom ubeđenju, ima vrlo ozbiljnu konstrukcijsku grešku. Kada se radi o konceptu privredne reforme i mera ekonomske politike i budžetu za 2004. godinu, Srbija se nalazi u začaranim krugovima iz kojih je vrlo teško izaći. S obzirom na sastav, vrlo je teško poverovati da će Vlada Srbije naći izlaz iz tih začaranih krugova. Katarina Preradović
