Izvor: B92, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet je dobar ili nije?
Beograd -- Posle šest meseci privremenog finansiranja Srbija će dobiti budžet.
Predlog koji je usvojila Vlada Srbije, a koji će se u skupštinskoj proceduri naći u ponedeljak, predviđa na kraju godine manjak u državnoj kasi od 13,6 milijardi dinara. Dok ministar finansija tvrdi da nije bilo prostora za uštede, analitičari ocenjuju da nova vlada predlaže populistički budžet.
Kada je reč o trošenju novca iz državne kase, pet puta više nego prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvojeno je za projekte iz Nacionalnog investicionog plana. Velika stavka su i socijalna davanja, ali će ubedljivo najviše novca iz državne kase, 153 milijarde dinara, otići na plate u prosveti, zdravstvu i državnoj administraciji.
Izdvajanja za plate veća su nego prošle godine 22 odsto, a ministar finansija Mirko Cvetković kaže da nije bilo prostora za uštede jer su mnoge stavke zatečene.
"Slažem se s tom kritikom, ali želim da vam kažem da je ministarstvo u tom delu moralo da preuzme sve dogovore koji su preuzeti i ono nije moglo da arbitrira. Ako pitate ministarstvo i mene da li mislimo da su plate velike, odgovor je da mislimo da jesu", kaže ministar.
Cvetković kaže da veliki rashodi neće ugroziti planiranu inflaciju od 6,5 odsto.
Planirani su prihodi od 582 milijarde dinara, a rashodi od 595,5 milijardi; predviđeni manjak u državnoj kasi je 0,6 odsto bruto društvenog proizvoda.
Predlog budžeta je stigao u Skupštinu Srbije, a naći će se na dnevnom redu već u ponedeljak, iako procedura podrazumeva da prođe sedam dana od trenutka slanja predloga u skupštinu do rasprave o njemu.
Očekuje se da bi novi budžet mogao da stupi na snagu 1. jula, čime bi prestalo polugodišnje privremeno finansiranje države.
"Predlog budžeta loš i inflatoran"
Predložen budžet za ovu godinu je loš, inflatoran i ekspanzivan, navode stručnjaci.
Novinar novosadskog Dnevnika Milan Ćulibrk kaže da će Narodna banka Srbije morati da nastavi restriktivnu monetarnu politiku da bi se ostvarila projektovana inflacija.
"Rast budžetskih rashoda od 27 odsto u odnosu na prošlu godinu svakako neće doprineti makroekonomskoj stabilnosti u Srbiji, ali to ne znači automatski da se može očekivati znatno veći rast cena od projektovanih 6,5 odsto. NBS će, kako je najavio guverner Radovan Jelašić, preduzeti sve potrebne mere", kaže on.
Ekonomski analitičar Vladimir Gligorov takođe smatra da će biti teško zadržati projektovanu inflaciju, a predlog budžeta nove vlade ocenjuje kao populistički.
"Pošto se ne zadire ozbiljno u plate i druga prava, a zadržava se visok nivo investicija i kapitalnih izdataka, budžet je dosta ekspanzivan", kaže on.
Milan Kovačević je rekao da je većina analitičara javnih prihoda i rashoda bila zabrinuta već sredinom prošle godine, kada se iz kretanja ka suficitu krenulo u deficit javne potrošnje. "Veoma sam zabrinut što su budžetski rashodi povećani 20 odsto, a prihodi 16 odsto" u odnosu na 2006.
Kovačević je istakao da je loše što su zarade i plate povećane i što "odnose veliki deo javne potrošnje". To, kako je objasnio, "naduvava tražnju" koja se ogleda u dvostruko većem uvozu od izvoza. "To znači da ćemo danas trošiti ono što ćemo ubuduće morati da vratimo", kaže on.
Miroslav Prokopijević ocenjuje da je predloženi budžet inflatoran i ekspanzivan. "To se jasno vidi iz podatka da su budžetski rashodi uvećani 20 odsto u odnosu na 2006.", obrazložio je on.
Prema Prokopijevićevim rečima, glavno pitanje za kreatore ekonomske politike jeste održivost očekivane inflacije na 6,5 odsto, ako je već budžet povećan za više procentnih poena od rasta društvenog proizvoda i inflacije.
"Drugi utisak je da je to budžet u kojem stavke nisu bitno dirane, već samo povećavane", kaže on i dodaje da je loše što je u rashode uključen "obimni" Nacionalni investicioni plan, za koji su se ekonomisti složili da "ne valja i da ga treba ukinuti".
NBS: Očuvati monetarnu stabilnost
NBS će učiniti sve da očuva monetarnu stabilnost i predviđenu stopu inflacije posle donošenja budžeta, izjavio Radovan Jelašić. "Za nisku inflaciju potreban je restriktivan budžet, ali po osnovu naših preliminarnih proračuna, predloženi budžet znači deficit od oko dva odsto bruto društvenog proizvoda, što je više nego što smo planirali", rekao je Jelašić za Studio B.
Guverner Narodne banke Srbije je rekao da niko iz vlade nije bio spreman da smanji predložene troškove u budžetu, iako su se svi složili da su plate koje se finasiraju iz budžeta povećane "brzo i mnogo".
On je najavio da će NBS i dalje voditi restriktivnu monetarnu politiku, te da će, ako dođe do povećanja bazne i ukupne inflacije i povećanja tražnje, centralna banka zaustaviti trend smanjivanja referentne kamatne stope koja sada iznosi 9,5 odsto, što znači da bi moglo doći do povećanja kamatnih stopa.
On je rekao da za sada nema novih pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom i da ovogodišnji predviđeni budžet "neće otvoriti Srbiji vrata ka toj međunarodnoj instituciji".
Jelašić smatra da bi za državu bilo dobro da sklopi novi aranžman s MMF-om jer bi on poboljšao kredibilitet Srbije i ubrzao reforme, kako su to pokazali dosadašnji uspešno završeni aranžmani.
Vlahović: Budžetski deficit neće povećati inflaciju
Aleksandar Vlahović iz Demokratske stranke ocenio je da predviđeni budžetski deficit neće uticati na inflaciju u ovoj godini i da će ona ostati na očekivnom nivou od 6,5 odsto. "Smatram da će inflacija ostati na nivou predviđene, bez obzira na visoka nasleđena prava napravljena u 2006, odnosno na skok plata od više od 20 odsto", izjavio je Vlahović.
On je kazao da su ta "visoka nasleđena prava" bila ograničavajući faktor za pravljenje restriktivnog razvojnog budžeta, ali je rekao da je uveren da će biti obezbeđen sklad budžetske i kreditno-monetarne politike i da će inflacija biti pod punom kontrolom.
Vlahović je kazao da se deficit u budžetu može nadoknaditi iz prihoda od privatizacije preduzeća u ovoj godini i dodao da država ima i mogućnost da obveznicama dođe do dodatnih prihoda.
.jpg)
