Izvor: Politika, 10.Dec.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet gotov, deficit smanjen
Nacrtom budžeta koji će danas biti na vladi predviđeni veći prihodi, manji rashodi i ukupni „minus” od 4,9 odsto BDP
Ministar finansija Dušan Vujović skrojio je nacrt budžeta za 2015. godinu koji bi danas trebalo da se nađe pred članovima kabineta premijera Aleksandra Vučića. U odnosu na ovogodišnju republičku kasu, Vujović je planirao smanjenje deficita od 33 milijarde dinara. Time će minus u budžetu, sa ovogodišnjih 224 biti smanjen na 191,3 milijarde evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je 4,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana.
Smanjenje minusa u kasi već je bilo izvesno, jer je u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da deficit opšte države ne bude veći od pet odsto BDP-a. Da bi Bord direktora Fonda stavio na dnevni red ovaj dokument 22. decembra, što je poslednji rok za odobrenje aranžmana sa Srbijom u ovoj godini, neophodno je da pet dana pre toga u Vašington stigne budžet koji je usvojila Skupština.
Kako „Politika” saznaje, planirano je da prihodi dogodine budu 924,4 milijarde dinara, što je za oko 27 milijardi više nego ove godine. Rebalansom ovogodišnjeg budžeta je, naime, bilo planirano da ukupni prihodi dostignu 897 milijardi dinara. Pri tome, nije predviđeno nikakvo povećanje akciza niti poreskih stopa, jer su planirani prihodi gotovo identični ovogodišnjim. Najveće povećanje prihoda očekuje se od rasta vanrednih neporeskih prihoda i to preko dela dobiti i dividendi javnih preduzeća. Naime, po tom osnovu očekuje se da javna preduzeća u budžet uplate 15,3 milijarde dinara. Podsećanja radi, premijer Aleksandar Vučić je pred njih postavio domaći zadatak da za budžet izdvoje 150 miliona evra dobiti. Takođe, očekuje se i da dobit javnih agencija bude 1,6 milijardi dinara. Na dobit Narodne banke Srbije, Vujović dogodine ne računa.
Ministarstvo finansija planiralo je da će dogodine potrošiti nešto manje novca nego ove, pa su ukupni planirani rashodi 1.115,7 milijardi dinara. Inače, ovogodišnjim budžetom predviđeni su izdaci od 1.121 milijardu dinara. To znači da će minus u državnoj kasi dogodine biti 191,3 milijarde dinara, što je 33 milijarde dinara manji deficit od ovogodišnjeg.
Na prvi pogled, čini se najveće uštede ostvarene su na platama i na penzijama. Tako su ukupni izdaci za plate manji za 22 milijarde dinara od ovogodišnjih i iznose 241 milijardu dinara. Transferi PIO fondu smanjeni su za 30 milijardi, pa su umesto ovogodišnjih 250, za sledeću godinu planirani na nivou od 220 milijardi dinara. Smanjenja rashoda bilo je i na subvencijama, pa su sa ovogodišnjih 93,6 u budžetu za 2015. smanjene na 81 milijardu dinara. Smanjene su subvencije poljoprivredi sa 34 na 28 milijardi dinara, manje su i dotacije privredi (sa 17 na 13 milijardi). I izdvajanja za „Železnicu” niža su od uobičajenih, za oko dve milijarde, što je verovatno po osnovu nižeg troška na ime zarada zbog smanjenja plata od deset odsto. Manji su i izdaci za puteve (sa 7,7 na 6,7 milijardi dinara). Sa druge strane, značajno su povećani rashodi za kamate (132,6 milijardi dinara), jer je i javni dug zemlje u međuvremenu porastao. Budžet predviđa i izdatke za Tranzicioni fond u iznosu od 16 milijardi dinara, što znači da će od tog novca biti isplaćene otpremnine za one koji će dogodine ostati bez posla. Planirano je i zaduživanje od oko 1,5 milijardi evra po osnovu izdavanja evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.
Ako danas ovaj dokument usvoji vlada, verovatno još istog dana će vladin predlog budžeta biti prosleđen Skupštini Srbije. Inače, nije nemoguće da na vladi budžet pretrpi neke promene. Po redovnom postupku, četrnaest dana kasnije u Skupštini može da počne rasprava u načelu, a dva dana kasnije rasprava o amandmanima. Ukoliko se budžet po hitnom postupku dostavi poslanicima, rasprava bi mogla da počne i ranije. Zakonski rok za usvajanje ovog dokumenta ističe 31. decembra, ali će zbog važnosti aranžmana sa Fondom rokovi sada biti znatno kraći.
Stručnjaci za budžet zasad ne mogu da komentarišu da li je predlog državne kase u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kada je o platama i penzijama reč, kažu da je obećanje ispunjeno, i na tim stavkama su i najvidljivije i najveće uštede. Subvencije su manje, jer država računa da će naći strateškog partnera za „Železaru”.
Srboljub Antić, dugogodišnji bivši predstavnik Srbije u MMF-u kaže da ovaj predlog budžeta pokazuje kako pravci u fiskalnoj politici ne mogu brzo da se okrenu.
– Za to je potrebno vreme. Rebalans budžeta za ovu godinu je bio prvi korak, a predlog budžeta za 2015. je drugi korak, koji ide u normalnom smeru, a potreban je još niz takvih koraka da bi se uspešno sprovela fiskalna konsolidacija. Treba da prođe četiri do šet godina normalne fiskalne konsolidacije da bi nam bilo bolje – kaže Antić.
Anica Telesković
objavljeno: 10.12.2014
