Izvor: B92, 28.Okt.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost svetla, sadašnjost ne baš
Novi Sad -- Bez obzira na to šta pričaju premijer i ministri, drugi talas ekonomske krize je stigao u Srbiju.
Umesto priča o svetloj budućnosti, Vlada hitno treba da krene u spasavanje oko 100.000 radnika i njihovih radnih mesta u kompanijama čiji su računi blokirani i koje su na ivici opstanka.
Ukoliko se hitno nešto ne preduzme, za mesec ili dva moglo bi biti kasno. Registrovana nezaposlenost u Srbiji u avgustu je dostigla 27,34 odsto, a broj zaposlenih smanjen je 1,2 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto u odnosu na isti mesec lane.
Ako bi se tome dodalo i oko 100.000 radnika u posrnulim kompanijama, slika naše privrede mogla bi biti daleko ružnija.
Upozorenje iz Svetske banke
"Kriza u evrozoni direktno utiče i na Srbiju pa stoga ona mora da donese odgovarajuće mere radi ublažavanja i prevazilaženja posledice te najjače ekonomske krize kroz koju EU prolazi od svog nastanka", kaže šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor i dodaje da su velika zavisnost Srbije od stranog tržišta i stepen njene spoljne zaduženosti najvažniji faktori rizika za našu zemlju u aktuelnoj evropskoj ekonomskoj krizi.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je početkom ove nedelje da Srbija ima dobre polazne osnove za rast bruto društvenog proizvoda u idućoj, 2012. godini, od tri posto. Cvetković je ocenio da će izvoz ove godine porasti više od 20 posto, inflacija će biti jednocifrena, a kurs je stabilizovan.
Zato "s više realnog optimizma možemo očekivati poboljšanje standarda građana i konačno zaustavljanje rasta nezaposlenosti", istakao je Cvetković. On je kazao i da će iduće godine budžetski deficit biti smanjen s ovogodišnja 4,5 odsto BDP-a na 3,9 odsto.
Premijer je kazao i da će Vlada nastaviti da radi na poboljšanju poslovne klime u Srbiji. Ove godine će realni rast BDP-a biti dva posto, a rast industrijske proizvodnje veći od tri posto.
S druge strane, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je dva dana posle premijera rekao da industrijska proizvodnja opada, što jasno pokazuje da je drugi talas krize zahvatio i srpski realni sektor.
Po podacima NBS-a, blokirano je 62.234 privredna subjekta s ukupnim iznosom blokade od oko 181 milijarde dinara i gotovo 94.800 zaposlenih. Uslove za odlazak u automatski stečaj u 2010. i prvih osam meseci 2011. steklo je 22.247 privrednih subjekata, istakao je Bugarin.
On je rekao da u narednom periodu takođe postoje realni rizici koji mogu dovesti do daljeg pada privredne aktivnosti, a to su spoljni rizici – zbog nove globalne dužničke krize, koja se manifestuje kroz smanjenje inostrane tražnje, priliva kapitala i pogoršanju uslova zaduživanja.
Unutrašnji rizici su rast inflacije i nagli pad vrednosti dinara, kao i rast cene kapitala zbog prezaduženosti privrede i države. Po Bugarinovoj oceni, nelikvidnost, inflacija i nepredvidiv kurs su veliki rizici s kojima je suočena srpska privreda.
