Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 23.Mar.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brze reforme spas za firme
BEOGRAD - Javna preduzeća u Srbiji su od 2001. godine akumulirala gubitak od oko četiri milijarde evra i zbog toga su tom sektoru neophodne brze reforme - rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić na jučerašnjem skupu o restrukturiranju i privatizaciji javnih i komunalnih preduzeća.
MMF: Ne čekati idealne uslove za privatizaciju
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Beogradu, tvrdi da bi, sa obnavljanjem svetske ekonomije, trebalo obnoviti proces >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << privatizacije javnih preduzeća u Srbiji. Proces privatizacije bi, prema njegovim rečima, trebalo početi kroz korporativizaciju tih preduzeća, a zatim sprovesti restrukturiranje i prodaju i ne čekati "idealne" tržišne uslove.
Lisovolik je naveo da bi trebalo povećati transparentnost u poslovanju, pojednostaviti regulativu za ta preduzeća, urediti pitanja gubitaka i njihovog ograničenja i pojačati nezavisnost uprava. Predstavnik MMF je podsetio da je postignut konsenzus da bi Srbija trebalo da pređe na novi model ekonomskog rasta zasnovan na rastu izvoza domaće štednje i davanju šanse dinaru protiv evra.
Prema njegovim rečima, javna preduzeća bi mogla da povećaju izvoz, dok bi uvođenje konkurencije dovelo do nižih cena i svođenja plata u tim preduzećima na umereni nivo.
Prema njegovim rečima, poslovanje javnih preduzeća do kraja 2011. godine treba uskladiti sa pravilima konkurencije u EU, što znači da je potrebno da se restrukturiraju i prilagode tržišnom modelu.
- Gubici su samo u 2008. godini iznosili 650 miliona evra - rekao je Đelić i dodao da se procenjuje da je isti nivo bio i u prošloj godini.
On je ponovio da će Elektroprivreda Srbije zasad ostati u većinskom državnom vlasništvu, a da je "Telekom", posle liberalizacije tržišta, spreman za većinsko privatno vlasništvo.
- Ako dođe do privatizacije, ne sme da se da se ponovi priča "Mobtela" i da veći deo sredstava ode u potrošnju. Privatizaciju javnih preduzeća treba iskoristiti za refinansiranje javnog duga tamo gde je skup, a sa druge strane, osnivanjem Srpske razvojne banke, taj novac uložiti u razvoj infrastrukture - rekao je Đelić i dodao da će se na taj način pokazati da se privatizacija ne sprovodi iz političkih razloga.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je da se zalaže da privatizacija javnih i komunalnih preduzeća ne bude obavljena na račun javnog interesa i istakao da opštine u Srbiji treba da zadrže dominantnu kontrolu nad toplo-daljinskim grejanjem, deponijama, vodovodima, kanalizacionim mrežama, pogrebnim uslugama...
Bugarin je istakao da se PKS zalaže za donošenje zakona o javno-privatnom partnerstvu, gde će biti tačno definisani principi po kojim će javna preduzeća dobiti svoje titulare, a država profilisati svoj interes.
- Bilo bi apsurdno da se izvrši zamena javnog monopola privatnim, jer bi se na taj način doveo u pitanje srpski privredni milje i bezbednosni aspekt - kazao je on.
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović istakao je da, pre privatizacije javnih preduzeća, treba doneti jasne zakone i strategije i uspostaviti sistem merljivosti rezultata menadžmenta u javnom sektoru, ali i za donošenje agresivnih poslovnih planova u tim preduzećima.
On je naveo da se slaže da evropska pravila treba uvažiti, ali i ne i preslikati na srpsko tržište, jer Srbija ima svoje specifičnosti i da samim tim treba sagledati šta je u našem interesu, kojom brzinom to sprovoditi i šta od toga nama odgovara.
Bajatović se osvrnuo na neophodnost restrukturiranja "Srbijagasa", istakavši da to preduzeće svakako treba da ima tri do četiri ćerke firme - za upravljanje sistemom, transport, trgovinu i prateće delatnosti.
On se založio za dokapitalizaciju tog preduzeća uz državnu podršku.
Potrebno je završiti gasifikaciju Srbije, rekao je Bajatović i dodao da je tržište otvoreno za druge firme, ali da one treba da funkcionišu kao deo "Srbijagasa" ili da imaju svoj uspostavljen tarifni sistem.
"....Javna preduzeća u Srbiji su od 2001. godine akumulirala gubitak od oko četiri milijarde evra ..." Pa ko je od tada na vlasti? Te takozvane brze reforme su nešto slično kao i brza kriminalna privatizacija kojoj smo bili svedoci i još uvek smo.
