Izvor: Politika, 04.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brže i lakše u stečaj
Poslednjim izmenama propisa ubrzava se postupak gašenja firmi, a stečajni upravnici odgovaraće svojom imovinom za kvalitet posla
Čišćenje privrede od propalih preduzeća čiji su računi godinama u blokadi neće biti ni brzo niti lako, ali kada se to reši, Srbija će postati zemlja u kojoj će stečajevi trajati kao u Evropi, a ne kao do sada (u proseku) 33 meseca.
Na takav zaključak upućuju reči Vesne Gaćeše, direktorke republičke Agencije za licenciranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stečajnih upravnika, jer od 23. januara ove godine počinje primena novog Zakona o stečaju. Uz to, kaže, i njena „kuća” je, takođe, poslednjim izmenama propisa dobila odrešene ruke za maksimalno povećavanje efikasnosti u gašenju firmi kojima više nema pomoći.
Gaćeša veruje da će se stečajni upravnici, pa i trgovinski sudovi (u kojima je takođe došlo do velikih kadrovskih promena u aktuelnoj reformi pravosuđa) snaći u primeni tri stara, ali i novog Zakona o stečaju. Pogotovo što sada više nema stečajnih veća, već samo sudija – pojedinaca.
Srbija trenutno ima 380 licenciranih stečajnih upravnika, što je za naše potrebe, kako veruje, sasvim dovoljan broj. Njih 240-250 ima iskustva u tim poslovima, a ostali čekaju svoju šansu. Njihova imena su prosleđena trgovinskim sudovima i sudije će ih (uglavnom po sistemu slučajnog izbora) birati i poveravati im „predmete”. Nepristrasnost u izboru je obezbeđena posebnim programom i pravilnikom, ali u slučaju da na nekom području suda nema odgovarajućeg profila upravnika, stečaj će se poveravati stručnjaku iz nekog drugog suda po obrazloženoj odluci sudije. Agencija i sudovi će pratiti rad i efikasnost rada stečajnih upravnika pa ko bude sporije radio dobijaće manje posla i obrnuto.
Da bi se zaštitili interesi poverilaca, ali i same države, stečajni upravnici će za kvalitet svog rada odgovarati i svojom imovinom, a da bi se uopšte bavili tim poslom moraju imati polisu obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom od najmanje 30.000 evra, a za valjanost obavljenog posla odgovaraju tri godine po okončanom stečajnom postupku. Moraju biti registrovani kao preduzetnici ili članovi društva kako bi mogli da se bave tim poslom.
Stečajni upravnici su dužni da o svom radu izveštavaju nadležnog sudiju i Agenciju, koja je poslednjim izmenama propisa dobila mnogo veću ulogu. Jedan od novih poslova jeste i izdavanje obavezujućih uputstava po kojima će stečajni upravnici postupati. Agencija nadzire rad upravnika, a odlaskom na teren može da im kontroliše ne samo rad, već i da ih propituje o poslu za svaki konkretan slučaj. Ako se dogodi da su dva upravnika u sličnim slučajevima imali osetno drugačiji pristup, Agencija je dužna da ujednači praksu.
Šta učiniti sa više od 60.000 nelikvidnih firmi čiji su računi već godinama blokirani?
Broj je odista, smatra naša sagovornica, ogroman, ali svi će polako doći na red. Narodna banka Srbije, koja prati finansijsko stanje svih preduzeća, svakog meseca će izveštavati trgovinske sudove o preduzećima koja su u blokadi najmanje tri godine. Njih je, kako napomenu sagovornica, oko 6.000. Potom se ide na dve godine i sve do onih koji ne plaćaju dospele obaveze za par ili koji mesec duže.
Po definisanoj proceduri sudovi objavljuju oglas i pozivaju poverioce da se jave i da pokrenu stečajni postupak. Ako ih ima, dužni su da uplate predujam, a ako se niko ne javi, sud otvara i zatvara stečaj, a to je, uz gašenje poreskih i registracionih brojeva, i kraj preduzeća. U slučaju da ima neke imovine – ona automatski pripada državi.
Veoma je važno, kaže Vesna Gaćeša, da se i postupak takozvane reorganizacije preduzeća, za koje u celini ili delovima ima šanse za oporavak, ne može razvlačiti unedogled kao do sada. Čim neko od poverilaca uoči da se usvojeni plan reorganizacije ne sprovodi kako valja – ima neoboriv razlog za pokretanje stečaja.
Vesna Gaćeša, i sama licencirani stečajni upravnik, očekuje da će posle prvih „preležanih dečjih bolesti” u primeni novih propisa Srbija postati zemlja u kojoj gašenje firme neće trajati godinama, a da će investitori moći da u brzom stečajnom postupku brže i lakše stignu do svoje imovine. I za sam kraj ističe ono što je u celom svetu gotovo normalna, svakodnevna ekonomska činjenica – da stečaj nije smak sveta, već samo epilog jedne rđave ekonomije, koja može biti dobro iskustvo za novi poslovni pokušaj.
Slobodan Kostić
---------------------------------------------------
Oduzimanje licence
Osim što će za svoj rad odgovarati svojom imovinom, bez obzira na osiguranje za kvalitet obavljenog posla, stečajni upravnici mogu ostati i bez licence u slučaju najtežih povreda dužnosti. Za manje prekršaje ili „neposlušnost” izriču im se najpre opomena, pa javna opomena, novčana kazna i, na kraju, samo uskraćivanje dozvole za rad. Cilj je da se i u ovu poslovnu sferu uvedu pravila koja važe i u razvijenim zemljama. Za pravila, koja su u duhu najbolje evropske tradicije, Agencija je dobila, prema rečima Gaćeše, veliku podršku, od Svetske i Evropske banke za obnovu i razvoj i priznanje za model na koji se valja ugledati.
[objavljeno: 05/01/2010]
