Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jun.2022, 11:16

Broj migranata u Srbiji veći za 55 odsto

Svetski dan izbeglica, 20. jun, obeležava se u kontekstu nove izbegličke krize prouzrokovane ratom u Ukrajini, koji stvara imigratorne talase mnogo širih razmera, što se oseća u celom svetu, a poslednjih meseci broj migranata iz Azije i Afrike u centrima u Srbiji povećao se za 55 odsto, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice i migracije.

Kako je istaknuto, na današnji dan u centrima za azil i prihvatnim centrima Komesarijata za izbeglice i migracije smešteno je ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 5.082 migranta iz tih delova sveta, a prema nacionalnoj strukturi, najviše ih je iz Avganistana, Sirije, Pakisatna, Burundija i Bangladeša, dok su procene da se izvan centara nalazi njih još oko 2.000.

Što se ukrajinskih izbeglica tiče, Komesarijatu za izbeglice i migracije se, preko poverenika u 78 opština i gradova u Srbiji, za pomoć do sada obratilo njih 2.020 koji su u privatnom smeštaju.

Njima, kao i onima koje su radnici Komesarijata dočekivali na graničnim prelazima, podeljeno je do sada više od 20.000 paketa pomoći u hrani i proizvodima za higijenu.

Za one koji nemaju smeštaj, Komesarijat je obezbedio trajni prihvat u Centru za azil u Vranju, u kome je danas 71 lice, najviše žena sa decom.

Radoš Đurović: Što pre rešiti status izbeglica da bi mogli da se snalaze i privređuju

Od početka godine zabeležen je trend rasta broja izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike, kako bi pobegli od ratnog nasilja i velikih sukoba, a njihov status bi trebalo što pre rešiti, da bi mogli sami da se snalaze i privređuju, kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Povodom Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna, Đurović za Tanjug navodi da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.

Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Đurović navodi da su priliv i odliv ljudi usklađeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan.

"Iako ima više od 250 ljudi koji dnevno ulaze sa juga u našu zemlju, vi imate i stalne pokušaje da se Srbija napusti na severu. Prema našim podacima stalan broj izbeglica u našoj zemlji je između 5.000 i 6.000 ljudi", kazao je Đurović.

Đurović kaže da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i ističe da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.

"Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze", kazao je Đurović.

Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.

Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak.

Pored njih, kako kaže, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.

"To nisu male brojke za našu zemlju, a značajno je da mnogi tih ljudi ostaju u privatnom smeštaju, da se snalaze i da nisu opterećeni prihvatni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije, što se očekivalo u prvoj fazi ovog sukoba i ukrajinskog izbeglištva", naveo je Đurović.

Đurović ističe da status izbeglica u Srbiji treba rešiti što pre, a da prioritet treba da bude olakšanje pristupa tržištu rada, kako bi mogli da se sami snalaze i privređuju.

Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Đurović navodi da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil.

To, ukazuje, govori da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.

Ukoliko njihov status ne bude regulisan, Đurović kaže da bi trebalo razmišljati o privremenoj zaštiti ograničenog karaktera pre svega za ljude iz Avganistana i Sirije, ali i za one iz Azije i Afrike.

"Tolerisanje njihovog iregularnog boravka u Srbiji je opasno, kako za položaj tih ljudi, tako i za građane i lokalnu sredinu", naveo je Đurović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...