Izvor: S media, 04.Jun.2009, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Broj gladnih u svetu raste
Prema procenama nemačke humanitarne organizacije „Velthungerhilfe", broj gladnih u svetu se zbog ekonomske krize naglo povećava, te ako se nešto ne učini, do kraja godine u svetu će biti skoro milijardu osoba koje gladuju.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, 963 miliona ljudi u svetu gladuje. Najveći deo gladnih živi u Aziji i Africi, a zbog sadašnje ekonomske krize broj onih koji žive ispod granice apsolutnog siromaštva povećaće se za pedesetak miliona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Prema zvanično usvojenim standardima, apsolutno je siromašan svako ko ima na raspolaganju manje od 75 dolarskih centi na dan.
Berbel Dikman, predsednica nemačke humanitarne organizacije „Velthungerhilfe", koja se bori protiv gladi u svetu, zato upozorava da bogate zemlje ne bi smele da smanjuju pomoć za razvoj siromašnih, nerazvijenih zemalja.
„Mi tražimo da se jedan odsto od sredstava koja se daju za podsticanje privrednog rasta izdvoji za pomoć zemljama u razvoju. Istovremeno, zahtevamo da se od pomoći za razvoj više daje za selo. Poznato je da sve više ljudi odlazi u gradove. Medjutim, isti podaci pokazuju da mnogi napuštaju sela, samo zato što tamo više ne mogu da se prehrane", izjavila je Dikmanova za nemački državni radio "Dojče vele".
Prema njenom mišljenju, krajnje je vreme da se više novca uloži u razvoj poljoprivredne proizvodnje u siromašnim zemljama, jer dve trećine gladnih živi na selu. Malim seljacima potrebni su saveti, krediti i pristup lokalnim tržištima.
Inače, "Velthungerhilfe" već decenijama pomaže selima. Krajem prošle godine učestvovala je u 298 projekata u svetu, a 138 bilo je u vezi sa razvojem poljoprivrede.
"Polovinu sredstava kojima raspolažemo - 76 miliona evra, izdvojili smo za pomoć Africi, za Aziju smo dali nešto više od 35 miliona, a osam miliona za projekte u Latinskoj Americi i na Karibima", rekao je Hans Joahim Projs iz predsedništva "Velthungerhilfe".
Zanimljivo je da je za poslednjih 30 i više godina ostvaren znatan napredak u rešenju problema gladi u svetu. Tako je, na primer, tokom 70-ih bio gladan svaki treći gradjanin naše planete, a danas svaki šesti.
Zemlje u razvoju nekada su uglavnom zadovoljavale svoje potrebe sopstvenom proizvodnjom, ali danas to više nije slučaj.
Ekonomisti ističu da je za to kriva neobuzdana liberalizacija svetske ekonomije, pri čemu su bogati svoje tržište "zaključali", a siromašnima naredili da poptpuno ukinu sve barijere slobodnoj trgovini. To najbolje oslikava primer najsiromašnije zemlje na svetu Haitija, koja je ne tako davno imala veoma uspešnu proizvodnju pirinča.
Popuštajući spoljnom pritisku, medjutim, Haiti je otvorio svoje tržište, pa su tu nagrnule velike količine stranog, subvencionisanog, znatno jevtinijeg pirinča, a kao posledica proizvodnja pirinča na Haitiju je uništena nelojalnom konkurencijom iz inostranstva.
Potpuno isto se dogodilo i drugim zemljama siromašnog Juga - od Afrike do Latinske Amerike i to je glavni razlog što su siromašni postali još siromašniji i još zavisniji od bogatog Severa.
