Izvor: B92, 28.Okt.2020, 11:51

Brnabić: Najozbiljnija reforma vlade biće uvođenje platnih razreda

Mandatarka Ana Brnabić izjavila je danas da je najozbiljnija reforma koja čeka buduću vladu uvođenje platnih razreda.

Tako bi, kaže, svi u javnoj upravi bili plaćeni jednako u odnosu na radno mesto i odgovornost posla, a ne da njihove plate zavise od toga gde i u kojoj državnoj ustanovi rade.

Navodi da je primena Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odložena zbog kovid-krize za 2022. godinu. Kaže da će buduća vlada morati brže da radi i na reformi javnih preduzeća i dodala da je to zahtevan proces u koji je naša zemlja već ušla uz podršku partnera kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodni monetarni fond (MMF).

"Ova reforma neće samo pomoći budžetu, već će značajno podići konkurentnost naše privrede", kaže Brnabićeva.

Prioritetnu reformu, kaže ona, predstavlja i rad na socijalnim kartama, koje će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno ostvarili prava na potrebnu podršku.

"Ovo će umnogome unaprediti kontrolu socijalnih davanja i, samim tim, rezultiraće u mnogo boljoj i mnogo više fer raspodeli novca", naglašava Brnabićeva.

Buduću vladu čeka, navodi, proširenje obuhvata reforme sezonskog zapošljavanja. Tu reformu je, dodaje Brnabićeva, vlada uspešno sprovela za sezonske radnike u poljoprivredi, a sada, kaže, obuhvat mora da se proširi i na sektor građevine, turizma i ugostiteljstva i pomoć u kući.

Ubrzanje reformi i dalje ekonomsko jačanje Srbije su među šest ciljeva buduće vlade, prethodno je najavila mandatarka za sastav nove vlade.

"Do 2017, kada sam kao mandatar predstavljala program za rad vlade, ova prva i najteža faza transformacije je već dala očigledne rezultate. Srbija je postigla finansijsku i makroekonomsku stabilnost, značajno je smanjena nezaposlenost, na 13 odsto, počeo je da se vidi oporavak ekonomije“, podsetila je ona.

Brnabićeva je navela da je Srbija znatno poboljšala uslove poslovanja, što se videlo kroz skok na Duing biznis listi Svetske banke i po tome što su strane direktne investicije u Srbiji 2017. već dostigle 2,6 milijardi evra.

Ukazala je da je Srbija počela da rešava i rešila neka od teških pitanja koja su decenijama ozbiljno ugrožavala naš budžet kao što su Železara Smederevo i RTB Bor, a Srbija je, dodala je, postala kredibilan partner i politički i ekonomski.

Ona je podvukla da je uspešno započeta važna transformacija ka društvu i ekonomiji zasnovanim na znanju i inovacijama.

"Ostvarili smo mnogo dinamičniji rast našeg BDP-a: od 2016. do 2020. godine, BDP Srbije je ukupno porastao 14,8 odsto. U 4. kvartalu 2019. godine i u 1. kvartalu 2020., Srbija je ostvarila najviši kvartalni rast BDP-a u Evropi, dok je u 2. kvartalu ostvarila jedan od najmanjih padova privrede. Ove godine bićemo zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi“, prenela je ona.

Stopa nezaposlenosti je, kako je ukazala, opala za preko šest odsto, a registrovana zaposlenost je porasla za skoro 10 odsto, što je oko 200.000 radnih mesta. Prosečne zarade su, kaže, danas više za 34 odsto, a minimalna zarada je povećana za 52 odsto u odnosu na 2016. godinu. Kreditni rejting Srbije je, podseća, unapređen sa BB- na BB+ i danas smo na korak od investicionog rejtinga.

"Učešće javnog duga u BDP-u je dodatno spušteno sa 67,8 odsto krajem 2016. na 48,4 odsto početkom 2020. godine. Iako je ove godine došlo do povećanja učešća javnog duga u BDP-u zbog krize uzrokovane koronavirusom, Srbija je uspela da održi nivo učešća javnog duga u BDP-u ispod 60 odsto (56,8odsto)“, rekla je Brnabićeva.

Ukazala je da je inflacija održana unutar predviđenih okvira ili je čak išla blago ispod njih. Strane direktne investicije su dostigle rekordnih 3,6 milijardi evra u 2019. godini, skoro duplo više nego u 2016. godini. Izvoz roba je dostigao 17,5 milijardi evra 2019. godine, što je skoro 46 odsto više nego 2015. godine. Izvoz IT usluga u 2019. godini bio je, navodi, skoro dva puta veći nego u 2016. godini i iznosio je 1,42 milijarde evra. Suficit u 2019. godini u razmeni IT usluga najveći je u razmeni bilo koje robe ili usluge iz Srbije.

Nastavak na B92...