Izvor: Vostok.rs, 25.Apr.2013, 18:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brisel se upleo u recepte oporavka ekonomije

25.04.2013. -

Šef Evropske komisije više ne veruje u mere stroge štednje. Žoze Manuel Barozu je izjavio da politika smanjenja državnih troškova koja se sprovodi nekoliko poslednjih godina nije efikasna i iscrpila je limit podrške u društvu. Uporedo sa tim još pre mesec dana Barozu je pozvao Evropski savet da nastvi finansijsku konsolidaciju u zemljama sa velikim državnim dugom – i to bez obzira na značajno smanjenje pokazatelja unutrašnjeg bruto proizvoda. Eksperti smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da je promena ekonomske strategije prinudna mera, inače Starom Svetu prete političke promene.

Bilo je potrebno nekoliko godina i skoro 20 samita na najvišem nivou kako bi evropske vlasti priznale očigledno – samo smanjenjem državnih troškova evropska ekonomija neće moći da se vrati napretku. Šef Evropske komisije Barozu je izjavio da takve mere nailaze na sve manje podrške. Istina posle glavnog „slična politika dostigla je svoju granicu“ usledila je ograda da je sama po sebi politika smanjenja državnih troškova pravilna. Po rečima Barozua, ona samo zahteva delikatniji prilaz. Poslednje izjave evropskog činovniak takvog ranga samo još jednom pokazuju da čak u jeku krize politika u Evropi je dominirala nad ekonomskom svrsishodnošću, ističe ekonomista Darja Želanova.

- Odluka je bila doneta zato što sada u zoni evra rukovodi Nemačka. Poziv na budžetsku disciplinu je diktiran najverovatnije ne zdravim razumom, već voljom političara, koji su u tom trenutku donosili odluku. Put je od početaka izabran pogrešno. Izlazak iz krize je u prvom redu stimulisanje proizvodnje i unutrašnje potražnje. A to što sada čine evropski činovnici naprotiv je ubijanje svih mogućnosti ekonomije. Do čega je to dovelo, vidimo: ozbiljno smanjenje tempa rasta unutrašnjeg bruto porizvoda, u pojedinim zemljama čak pad, i socijalna napetost, koja raste zahvaljujući sumanutom rastu nezaposlenosti.

Sekvestiranje državnih troškova koje se dosledno prepisuje kao lek od krize, trebalo je da stabilizuje situaciju u evropskoj ekonomiji – ujedinjenoj, ali ne jedinstvenoj, kako je pokazala praksa. U izvesnoj fazi ova odluka je bila ispravna, slažu se ekonomisti. Ali takčitčke mere nije trebalo pretvarati u strategiju, ističe finansista Roman Andrejev.

- Kada su u Briselu prelazili na politiku budžetski smanjenja, bilo im je potrebno da nađu neko žrtveno jagnje – južnoevropsku zemlju, kako bi pokazali do čega mogu da dovedu nekotrolisani budžetski troškovi. Ali ipak to je samo pogoršalo problem, dovelo do političkog i ekonomskog disbalansa. Da, nesumnjivo, trebalo je kazniti neke zemlje, gde su penzije pčinile 100 odsto nivoa plata, ali istovremeno treba ići ka tome da ekonomska politika zone evra bude izbalansiranija, a nikakvi pokušaj osim da se natera da se troši manje ne preduzimaju se. Sa ekonomske tačke gledišta to je besmisleno.

Eksperti skreću pažnju na to da je još pre mesec dana šef Evropske komisije insistirao na produžetku kursa zatezanja kaiševa. 11. marta u pismu Evropskom savetu Barozu je istakao da zemlje sa velikim državnim dugom treba da nastave finansijsku konsolidaciju – čak bez obzira na prognoze smanjenja unutrašnjeg bruto porizvoda. Šta više, glavni evropski komesar je pozvao još više da se zategnu kaiševi. Tada je Nobelovac ekonomista Pol Krugman ponovo istupio sa oštrom kritikom Brisela, izjavivši da su tamo zaboravili reč rast. Početkom aprila to da će rpavilni kurs biti nastavljen rečeno je na sastanku sa ministrom finansija SAD Džekom Luom. Tada se Žozeu Barozu pridružio i šef Evropskog saveta. Šta više, Herman van Rompej je podvukao – strategija se neće menjati, bez obzira na rast nezaposlenosti. Sada je šef Evropske komisije istupio sa opreznijom, ali ipak kritikom. Teško je shvatiti da li je to politička lukavost kako bi se smanjio nivo društvenog nezadovostva ili Brisel zaista vidi potrebu promena. Ipak to da čak drakonska smanjenja budžeta u mnogim zemljama nisu dovela do smanjenja problema, očigledno pokazuju poslednji statistički podaci. Prošle godine kolektivni državni dug 17 zemalja zone evra premašio je 90% unutšranjeg bruto proizvoda. Španija i Grčka, gde su 2 puta smanjene plate i penzije državnim službenicima i gde su održane najmasovnije demonstracije, deficit budžeta i dalje imaju na nivou od 105. I samo Nemačka je u prošloj godini fiksirala proficit od 0,2%.

Polina Černica,

Izvor: Glas Rusije, foto: EPA    

Nastavak na Vostok.rs...