Izvor: Večernje novosti, 15.Dec.2012, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brige za 2013: Kako pokriti minuse

KADA budu ispraćali ovu godinu, mnogi građani u Srbiji će poželeti da se u narednoj novoj 2013. izbore sa svim svojim dugovanjima. Umesto poklona, ispod jelke čekaju nas minusi na svim poljima. Tu će biti i neplaćeni računi, krediti i kamate za kašnjenja, tekući računi ispod crvene linije. Želja da sa trenutnim platama podmirimo potrebe svog domaćinstva i pokrijemo bar deo sopstvenih zaduženja, privilegija je malog broja građana naše zemlje.Zato je u Srbiji ovih godina najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pitanje koje postavljamo i sebi i drugima - kako uspevamo da preživimo sa ovakvim primanjima? Odgovor ne mogu da daju ni stručnjaci, jer gotovo 70 odsto domaćinstava, pokazuju istraživanja, jedva sastavlja kraj sa krajem.- Finansijski položaj stanovništva se najbolje odslikava kroz nivo tražnje - kaže ekonomista Dragovan Milićević. -Definitivno u 2012. godini, prema podacima, tražnja osnovnih životnih potreba je pala za više od 10 odsto, što najbolje pokazuje trenutni finansijski položaj stanovništva. Prosečna zarada je statistička varka, jer malo govori o stvarnom stanju finansija domaćinstava s ozbirom na to da ne postoje preliminarni podaci o kupovnoj moći domaćinstava koji izostaju zbog izbegavanja države da uradi socijalne karte.NEKIMA JE I LOŠIJE Građani Bosne i Hercegovine i Albanije imaju najmanju kupovnu moć u Evropi, dok u jugoistočnoj Evropi najviši BDP po glavi stanovnika ima Hrvatska. Kako se navodi u istraživanju turske agencije za statistiku, BDP po glavi stanovnika u Bosni i Hercegovini i Albaniji, meren prema paritetu kupovne moći, iznosio je 2011. godine 30 procenata, što je najniže u Evropi. - Imajući u vidu činjenicu da je BDP po paritetu kupovne moći jedan od najrelevantnijih indikatora ekonomskog standarda građana, može se zaključiti da su građani BiH i Albanije najsiromašniji u Evropi - navodi se u ovom istraživanju. - U najboljem položaju je Hrvatska, čiji BDP po glavi stanovnika iznosi 61 odsto. Slede Crna Gora sa 42, Makedonija i Srbija sa po 35 odsto BDP po glavi stanovnika evropskog proseka. Postoje velike razlike u životnom standardu građana među pojedinim zemljama članicama Evropske unije. Tako je standard građana Luksemburga prošle godine bio oko šest puta veći od onog u Bugarskoj i Rumuniji.Statistički prikaz o potrošnji domaćinstava opet daje samo neke orijentacione podatke. Veoma je interesantno, ukazuje Milićević, da je prosečna zarada po stanovniku 89,1 evro, za razliku od Crne Gore gde je prosečna zarada oko 130 evra, a u Sloveniji 380 evra. To je ukupni potencijal potrošnje i veoma je bitno uporediti kupovne moći na ovaj način.Upravo zbog besparice, većina žitelja Srbije preživljava uz pomoć odloženog plaćanja. Čak i mleko i hleb, salamu plaćamo, kada možemo, na sedam meseci. Nekad smo za to vreme otplaćivali tehniku i nameštaj. Život na poček potvrđuje i statistika, pa prema istraživanjima udeo čekova na odloženo plaćanje u ukupnoj potrošnji dostigao je 20 odsto. Uoči praznika kupci ispišu i do 50 odsto više čekova.- Svakodnevica mi se pretvorila u stalnu trku sa neplaćenim računima i zaostalim obavezama - kaže Mirjana R., majka dva školarca. - Tako je, s obzirom na to da nam gotovo sve odlazi na hranu, bez koje se ne može. Ni izdaci za komunalije nisu mnogo manji trošak. Mislim da mi iz meseca u mesec stižu sve veći računi za struju, grejanje, telefon...Sa prosečnim primanjima danas u Srbiji mogu se pokriti troškovi minimalne potrošačke korpe. Za onu „puniju“ neophodne su bezmalo dve mesečne zarade. Porodice, prema poslednjim podacima statistike, mesečno na raspolaganju imaju skoro 55.000 dinara. Toliko nam stiže iz jedne plate „teške“ 22.176 dinara i jedne penzije koja prosečno iznosi 19.398 dinara.Najveći deo primanja - 43,2 odsto odlazi za hranu i bezalkoholna pića, pokazuju podaci statistike o raspoloživim sredstvima i ličnoj potrošnji domaćinstva. Najviše za hranu, čak 47,5 odsto, troše žitelji južne i istočne Srbije, a najmanje u Vojvodini - 38,2 odsto. Situacija je obrnuta kada su troškovi stanovanja, struje, gasa i prevoza u pitanju. Najmanje za te usluge izdvajaju na jugu naše zemlje, a najviše na severu.Iako nas svakodnevno upozoravaju da nam plate i penzije rastu brže od produktivnosti privrede, poređenje platežne moći građana u prošloj i ovoj godini na strani je vremena koje je prošlo. Za prosečnu platu lane smo mogli da kupimo čak 16 kilograma svinjskog mesa više nego danas, a 50 litara ulja ili 40 litara običnog mleka manje možemo sada da priuštimo nego u istom periodu prošle godine. I krompir nam je postao skupa roba - za prosek možemo da kupimo čak 100 kilograma manje nego lane.Kada se na sve svakodnevne izdatke dodaju i krediti koje ima većina žitelja Srbije, „teret“ je duplo teži. Zaključno sa novembrom, građani duguju bankama gotovo 600 milijardi dinara, 10 odsto više nego prošle godine. Polovinu ove sume čine stambeni krediti, zbog gotovinskih kredita zaduženi smo 164 milijarde dinara, i tu je rast od 15 odsto. Potrošački krediti na godišnjem nivou beleže značajan pad od 15 odsto. Upravo i taj podatak pokazuje i značajan pad standarda i kupovne moći stanovništva, jer smo zaduženi do guše.- Banke takođe od stanovništva na kraju oktobra potražuju po osnovu kamata i naknada 6,5 milijardi dinara ili oko 60 miliona evra - ističe Milićević. - Međutim najveći deo problema potiče od strukture potraživanja, jer od 655 milijardi samo je 227 milijardi bez zaštite od valutnih rizika dok više od 400 milijardi su potraživanja čije će se visina kretati zavisno od kretanje deviznih kurseva.Prema njegovim rečima, dugovanja građana u evrima sada iznose oko tri milijarde evra, a rast kursa od deset odsto će usloviti dalji rast potraživanja za više od 300 miliona evra. Obaveze u „švajcarcima“ su „teške“ 124 milijarde dinara.- Ove cifre govore da se stanovništvo u pogledu dugovanja bankama nalazi u zoni dužničkog ropstva - kaže Milićević. - Fond zarada u privredi od oko 880 milijardi u 2012. godini, čini samo oko 85 odsto potrošnje na bazi prosečnih zarada. Ostatak su kratkoročni potrošački krediti, kartice i slično. Upravo to govori da se najveći broj stanovnika nalazi u sistemu dozvoljenih minusa i da oni predstavljaju osnov preživljavanja.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Umesto poklona, minusi ispod jelke