Izvor: B92, 02.Mar.2011, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brefor: Nešto u Srbiji nije u redu
Kopaonik -- Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor je ukazao da Srbija mora više da radi na razvoju poljoprivrede, industrijske proizvodnje i energetike.
Istovremeno je neophodno i da razvija infrastrukturu, obrazovanje radne snage, kao i da smanji birokratske barijere.
Brefor je na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da bi poljoprivreda trebalo da bude jedan od glavnih pokretača izvozno orjentisanog privrednog rasta.
"U vreme kad cene hrane skaču >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na svetskom nivou poljoprivreda u Srbiji je ozbiljno podbacila", istakao je Brefor i dodao da će bez povećanja konkurentnosti poljoprivredni proizvođači izgubiti udeo ne samo na stranom već i na domaćem tržištu, uprkos visoko kvalitetnoj obradivoj zemlji, povoljnoj klimi i brojnoj radnoj snazi.
Školovani uglavnom kod države
Brefor je ukazao da je za privlačenje investicija i razvoj preduzetničkog sektora izuzetno važna dobro obrazovana radna snaga. On je, međutim, rekao da je bio zapanjen činjenicom da, od ukupnog broja zaposlenih sa visokim obrazovanjem, dve trećine radi u državnom i javnom sektoru, dok se privatni poslodavci žale da teško nalaze dobro obrazovane menadžere za visoke i čelne pozicije.
Brefor je naveo da Srbija ostvaruje izvoz poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 464 dolara po hektaru, dok Poljska izvozi oko 950 dolara, a Češka i Slovenija oko 1.200 dolara po hektaru obradive zemlje.
Jedan od problema u industrijskoj privredi na koji je Brefor ukazao je loše rangirano lokalno tržište, koje nije dovoljno konkurentno i nalazi se na 125. mestu u svetu, dok su institucije rangirane tek na 120. mestu.
Nestašica struje na pomolu
Jedna od stvari koja može da izazove zabrinutost je, prema Breforovoj oceni, potencijalna nestašica električne energije u Srbiji u narednih pet godina.
Srednjoročne projekcije pokazuju da će, ukoliko se ne izgrade značajniji novi kapaciteti, potrošnja struje premašiti proizvodnju između 2015. i 2017. godine.
"Visina tarifa u energetskom sektoru je ispod troška proizvodnje, a stopa naplate od industrije je u padu", rekao je Brefor.
Ako bi svako domaćinstvo u Srbiji zamenilo jednu klasičnu sijalicu od 75 vati štedljivom svetiljkom od 20 vati, uštedelo bi se dovoljno da se oslobodi jedan blok termoelektrane snage 500 megavata za potrebe industrije.
Železnica iz srednjeg veka
Govoreći o sektoru trgovine i logistike, Brefor je kazao da Srbija ima strateški položaj kao tranzintna zemlja, ali je prosečna brzina vozova oko 34 kilometara na sat, a u EU je oko 80 kilometara na sat. Uz sve to, prosečno kašnjenje vozova u Srbiji je oko 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobraćaju, naveo je on i zapitao se da li izvoznik može da se pouzda u železnički prevoz za njegove logističke potrebe.
Brefor je rekao da je industrijska proizvodnja u Srbiji trenutno upola manja nego krajem osamdesetih, i da je čak 2008. godine, ne računajući 2009. i 2010. koje su bile izuzetno teške, udeo industrije u bruto domaćem proizvodu bio svega 21 odsto, što mora da se menja.
"Srbija je po lakoći pribavljanja građevinskih dozvola na 176. mestu u svetu, a na 71. po visini BDP-a, i to ukazuje da nešto nije uredu", ocenio je Brefor.
Uklanjanje nefizičkih barijera je, dodao je, od suštinske vaznosti za smanjenje ekonomske udaljenosti tržišta.
"Mnoga rešenja ili opcije za rešenje problema u Srbiji bez sumnje će imati političku cenu", zaključio je Brefor i pohvalio napredak Srbije u ispunjavanju uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Srbija će, kako je dodao, morati da stvori konkuretnu poslovnu klimu da bi privukla investitore, ali uz očuvanje zaštite socijalno ugroženog stanovništva.
Brefor se pohvalno izrazio o merama vlade za prevazilaženje negativnih efekata krize, kao i o bankarskom sistemu i poboljšanju poslovne klime, posebno u smanjenju suvišne administracije.
