Izvor: Politika, 18.Avg.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brašno umesilo skuplji hleb
Poskupljenja nisu zahvatila celu Srbiju, a pojedini trgovci u Beogradu, neće do daljeg menjati cene
Premda je Beogradska pekarska industrija „Klas” podigla cene hleba za 15 odsto, novi cenovnici nisu osvanuli juče u svim trgovinskim lancima koje ovaj proizvođač snabdeva u glavnom gradu.
Glavni razlog za poskupljenje vekne je, prema rečima Nurija Šahida, direktora „Klasa”, drastičan rast cena brašna i pšenice.
– U poslednjih mesec dana cena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pšenice na berzama udvostručila se. Koštala je 15 dinara, a sada se prodaje i za 26–27 dinara. To je ogromno poskupljenje i zbog toga smo morali da povećamo cene – rekao je on.
Manje prodavnice odmah su prilagodile cenovnike i veknu „save” počele da prodaju za 44, umesto dosadašnjih 38 dinara, a najveći trgovci ističu da su odlučili da ne menjaju cene. Da li zbog stalnog pada prometa ili se samo ponovo čeka ko će prvi da primeni nove cenovnike, znaće se veoma brzo. Za to vreme u „Delta maksiju” kažu da će četiri najprodavanije vrste hleba u njihovim prodajnim objektima zadržati staru cenu.
– Svestan činjenice da je reč o jednoj od osnovnih životnih namirnica, „Delta Maksi” je odlučio da do daljeg zadrži stare cene hleba koji potrošači najviše kupuju. To su beli hleb „sava” i „maksi”, kao i „narodni hleb”, koji u ukupnoj prodaji hleba učestvuju sa 80 odsto. Bez obzira na buduća kretanja cene pšenice na berzi, naša kompanija će iz sopstvenih resursa obezbediti da stare cene za najprodavaniji hleb ostanu na snazi barem do kraja godine – objasnio je Dejan Jeremić, generalni direktor „Delta Maksi grupe”.
Hleb se, međutim,idaljeprodaje po staroj ceni uNovomSadu, NišuiKikindi, Jagodini, Vranju…PremaizveštajuTanjugovihdopisnika, skupljihlebod jučećenabavljatižiteljiAranđelovaca, jerjesaopštenodasuhlebipeciva, kojeproizvodilokalnamlinsko-pekarskaindustrija „Pobeda” , osvanulisanovim, višim, cenama, uproseku 10 do 12 odsto.
Direktorposlovnogudruženjaindustrijskihmlinovaipekara „Žitovojvodine” uNovomSaduSimaMatićistakaojedajesamopitanjedanakadćehlebdaposkupi, napominjućidajecenateosnovneživotnenamirnicenegdevećpovećana.„Pekari u Srbiji očigledno imaju sve manje ekonomskog prostora da bi se moglo izbeći očekivano poskupljenje, a kad će se to dogoditi i za koliko će cene porasti zavisi od tržišne pozicije svake pekare kao i od mnogo drugih činilaca”, rekao je Matić.
Velike su razlike u ekonomskoj poziciji među ukupno 7.000 različitih pekara u našoj zemlji, od industrijskih, koji snabdevaju uglavnom velike tržne centre, do malih zanatskih, koje pokrivaju 80 odsto domaćeg tržišta, i „nije svejedno da li je pekara u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici ili u Mrčajevcima”.
Generalno posmatrano, sve one će ipak morati da podignu cenu hlebu jer ih na to primoravaju ekonomski razlozi, u prvom redu skuplje je brašno za oko 30 odsto, a poskupljuju i druge stavke u proizvodnji, kazao je Matić dodavši da očekuje poskupljenje hleba u prvom navratu od 10 do 15 procenata.
I niški pekari su hleb juče prodavali po starim cenama, ali kažu „da pažljivo prate zbivanja na tržištu” i da će zbog poskupljenja žita i brašna biti primorani da koriguju cene svojih proizvoda.
Generalni direktor niškog preduzeća „Žitopek” Dejan Vasiljević rekao je da pekarska industrija trpi gubitke zbog viših cena žita i brašna. „Pratimo zbivanja na tržištu i naše odluke biće uslovljene tim kretanjima”, naveo je Vasiljević.
Predsednik Unije pekara Niša Bratislav Vukadinović rekao je da niški privatni pekari čekaju ishod razgovora sa nadležnim ministarstvom o uslovima preuzimanja žita. „Ukoliko bude omogućeno preuzimanje žita po ceni od 12 dinara, uz bankarske garancije na rok od godinu dana po sistemu ’zrno za zrno’, ostaće ove cene, ako dogovora ne bude – neminovno je poskupljenje hleba”, naveo je Vukadinović.
U niškim privatnim pekarama vekna belog hleba od 500 grama košta, inače, od 22 do 28 dinara, a polubelog 25 dinara.
Direktor „Pekare Kikinda” Čedomir Rodić kazao je da ta pekara ostaje pri svojoj ranijoj odluci da do 1. septembra sigurno neće menjati cene hleba, bez obzira na aktuelna kretanja na tržištu. „Mesec dana ili 15 dana neće nešto posebno promeniti ni nabolje ni nagore”, kazao je Rodić i istakao da „Pekara Kikinda” neće menjati cene svog hleba do pomenutog datuma, „pa makar cena brašna bila i 150 dinara”. Na pitanje da li je ta pekara pravila neke kalkulacije o eventualnim korekcijama cena svojih proizvoda nakon toga, Rodić je kazao da još nije, dodavši da ne zna „na osnovu čega bi ih pravili, kada je brašno jedan dan 24 dinara, drugi dan 27 dinara, treći dan 31 dinar (po kilogramu).
S. Despotović
-----------------------------------------------------------
U Vranju stare cene
Najveći proizvođači hleba i peciva u Vranju, u ovom trenutku, ne razmišljaju o povećanju cena. „Sada ne razmišljamo o novim cenama naših proizvoda”, kazala je Slađana Veličković, komercijalista Gradske pekare, najvećeg proizvođača hleba u Vranju i Pčinjskom okrugu.
U Uniji pekara Pčinjskog okruga takođe u ovom trenutku ne razmišljaju o novim cenama hleba, kazao je za Miodrag Antić iz te unije. „Kako da razmišljamo, kada naše komšije u Leskovcu, i danas, prave hleb za 22 dinara, a kod nas je 35”, kazao je Antić.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Unija pekara neće povećati cenu
Članice Unije pekara Srbije obezbediće da na celoj teritoriji Srbije bude dostupan beli hleb „sava” po staroj ceni od 38 dinara za veknu, izjavio je juče predsednik tog udruženja Zoran Pralica.
On je kazao da će Unija pekara sutra i u petak, 20. avgusta, nastaviti razgovore sa Ministarstvom trgovine Srbije i Direkcijom za robne rezerve o pozajmici brašna za proizvodnju hleba „sava”.
Pekari koji budu želeli moći će da pozajme brašno iz Robnih rezervi, sa rokom vraćanja od godinu dana, kazao je Pralica i dodao da će se više detalja o tome znati nakon završetka razgovora sa ministarstvom i direkcijom, u petak po podne.
Prema ranijim informacijama, pekari bi trebalo da dobiju pozajmicu od 100.000 tona brašna iz Robnih rezervi, uz obavezu da u roku od šest meseci ne menjaju cenu hleba.
Predsednik Unije pekara je naveo ranije da se godišnje u Srbiji za hleb potroši oko 500.000 tona brašna, a samo za hleb „sava”, od belog brašna tip 500, oko 450.000 tona.
U Srbiji, prema podacima Unije pekara, ima oko 7.000 pekara u kojima radi oko 70.000 ljudi.
Beta
objavljeno: 19/08/2010
