Izvor: Blic, 09.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Branko Milanović
Branko Milanović
BEOGRAD - Jugoslavija je tek pre devet meseci ozbiljnije ušla u tranziciciju i to kašnjenje od deset godina u odnosu na ostale istočne zemlje valjalo bi iskoristiti kao prednost zbog mogućnost da se uči na greškama drugih. Iskustva zemalja istočne i centralne Evrope ukazuju da ekonomske promene zavise od četiri 'aksioma', a to su makroekonomska i politička stabilnost, privatizacija i socijalna politika, smatra Branko Milanović, stručnjak Svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banke i član G17 koji ovih dana boravi u Beogradu i pokušava da našoj javnosti skrene pažnju da trenutna dešavanja na političkoj sceni ne idu u prilog započetim ekonomskim reformama.
- Važno je da se na početku trazicije shvati da makroekonomska stabilnost nije njen cilj već sredstvo. Stabilnost cena i izbegavanje fiskalnog i prevelikog spoljnotrgovinskog deficita nisu cilj ekonomske politike već uslov da preduzeća i preduzetnici racionalno posluju. Cilj ekonomske politike je rast zaposlenosti i realnog dohotka stanovništva a makroekonomska stabilnost treba da obezbedi da se to ostvari, ističe Milanović, navodeći primere Moldavije i Bugarske u kojima se već nekoliko godina održava makroekonomska stabilnost ali je i pored toga ekonomska situacija u tim zemljama katastrofalna.
Govoreći o privatizaciji Milanović naglašava da je 'bolje malo a dobro nego puno a loše'.
- Za uspešnu privatizaciju nije presudna brzina već razvoj privatnog sektora.Kad je privatno vasništvo sigurno novi vlasnici, ma kako oni do tog imetka došli, imaju interes da se ponašaju odgovorno i maksimiziraju sopstven dobit što garantuje i dobit čitavog društva. Ukoliko se insistira na brzini, privatizacija se svodi na na 'lov u mutnom' a to je u interesu moćnih slojeva. Oni koji su talentovani za dobijanje renti preko političkih veza obično nemaju talenta da budu pravi poslovni preduzetnici. Mutne privatizacije ne samo da su pogubne za ekonomsku efikasnost već vode ka tome da se energija stanovništva usredsre|uje na raspodelu postojećeg bogatstva. Pored toga, pošto je to bogatstvo suviše malo da bi nekoliko miliona građana videlo korist od privatizacije, događa se da privatizacija bude odbačena kao grabež u poznatoj ruskoj varijanti. Reformisti se optužuju za krađu i na scenu se vraćaju socijalističke i populističke partije, tako da je direktna posledica takve brze privatizacije politička nestabilnost - upozorava Milanović.
Brigu o siromašnima, dodaje Milanović, mogu da vode samo bogate zemlje i zato socijalna politika i socijalni rashodi moraju da odgovaraju ekonomskim mogućnostima zemlje. Iluzija je očekivati da će socijalna politika kod nas na nivou dohotka od hiljadu dolara po stanovniku moći da rešava probleme društvene napetosti. Najbolja socijalna politika u našoj situaciji jeste ekonomski rast i smanjenje nezaposlenosti. Ako to izostane neće biti fondova iz kojih bi bilo moguće pomagati najsiromašnijima.
- Ako se u nedogled produži sadašnje stanje politički neraščišćenih odnosa između Srbije i Crne Gore, nejasnih ingerencija saveznih organa u odnosu na organe republike Srbije, nastavak sukoba sa njamoćnijim zemljama sveta, malo je verovatno da će ozbiljan kapital doći u Srbiju, a to znači da su male šanse da se tranzicija uspešno okonča. Verovanje da se svaki, pa i najmanji problem rešava ili otcepljenjem ili autonomijom ili prevremenim izborima pokazuje nedostatak zrelosti političkih aktera. Umesto da strpljivo pregovaraju, bez dizanja političkih tenzija, i dogovaraju se, političke stranke i njihovi lideri svojim teatralnim potezima ili daljim stvaranjem političkih državica na Balkanu, uglavnom da bi godili sopstvenoj sujeti, objektivno rade na daljoj destabilizaciji ovog prostora i odbijanju stranog kapitala - ocenjuje Milanović i ističe da je bez političke stabilnosti, koja podrazumeva i stabilnu vladu u roku od bar nekoliko godina, smešno očekivati ekonomsku stabilizaciju.
Ali je, isto tako, smatra nađ sagovornik, nerealno je očekivati da će politika netransparentne privatizacije, za koju već ima dosta indicija, ili eventualna politika 'tržišnog fundamentalizma' dovesti do političke stabilizacije.
- Takva pogrešna ekonomska politika dovešće do jačanja nezadovoljstva stanovništva, pogotovo što su očekivanja bila veoma velika, do nemoći socijalne politike da takvo nezadovoljstvo smanji, jer jednostavno sredstva za tako nešto neće postojati, i konačno do političke nestabilnosti, i ozbiljne mogućnosti da se socijalisti, u novom, post-Miloševićevskom ruhu, ili nebulozni populisti vrate na političku scenu - upozorava Milanović.
Međutim, i međunaradna zajednica, a pogotovo neke zemlje, kako je Milanović priznao za 'Blic', ne čine dovljno da bi se postigla neophodna politička stabilnost, a pogotovo je pogubno ako pokušavaju da našu zemlju još više destabilizuju.
