Izvor: Večernje novosti, 10.Maj.2019, 18:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Branislav Nedimović: Moramo da izvozimo proizvode, a ne sirovine

Samo u odnosu na 2018. godinu imamo sedam milijardi dinara više za subvencije, ističe ministar poljoprivrede SRBIJA ima važeći Zakon o GMO koji je vrlo jasan. Promet i uzgoj nisu dozvoljeni. Određivanje prema bilo kakvoj drugoj politici, u cilju prilagođavanja međunarodnim tržišnim pravilima je odluka koja se može doneti samo uz konsultacije i podršku stručne javnosti. Ovako, u intervjuu za "Novosti", ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objašnjava priče >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koje su se pojavile u javnosti, da bi Srbija moga u narednom periodu da odobri promet genetički modifikovane robe. * Šta očekuje srpsku poljoprivredu u narednih nekoliko godina? - Zasigurno zaokret ka stvaranju prepoznatljivih proizvoda višeg stepena prerade. Samim tim i napuštanje koncepta zasnovanog na dominantnom izvozu sirovina. Sa druge strane, državu čeka preuzimanje sistemskih mera zarad postizanja tog cilja, otvaranje novih, posebno visokoplatežnih tržišta, i u tom smislu podrška pozicioniranju i brendiranju naše hrane, kao jedinstvene i visokokvalitetne. * Šta se radi na osnaživanju prerade i proizvodnje gotovih proizvoda, da konačno ne izvozimo više toliko sirovina? Postoje li neki načini motivacije u ovom polju agrara? - Usitnjenost poseda, samim tim i mala količina proizvoda, ali i dominacija primarne proizvodnje je najveća prepreka za snažniji rast srpskog agrara. Dva su načina da motivišete ljude. Jedan je da im otvorite tržište koje može adekvatno da plati takve proizvode i tako im pokaže da je to pravi i jedini isplativ put za njih. Stvaranje uslova od strane same države, koja će biti neka vrsta startne podrške svim zainteresovanima, drugi je način. Kao država, prepoznali smo značaj prerađivačkog sektora i otpočeli smo stvaranje zakonskih okvira, koji pružaju u prvom redu manjim proizvođačima mogućnost da jednostavno izađu na tržište, sa svojim prepoznatljivim proizvodima. U narednom periodu biće ponuđene i nove kreditne linije, koje će država omogućiti potencijalnim prerađivačima i izvoznicima srpske hrane. Pročitajte još - Nedimović: Još dve milijarde dinara za subvencije za gorivofoto N.Skenderija * Da li je u planu povećanje subvencija u agraru, u narednom periodu? - Već treću godinu zaredom beleži se rekordan rast agrarnog budžeta. Samo u odnosu na 2018. godinu imamo sedam milijardi dinara više za subvencije. Najveći deo tog iznosa usmerili smo na podršku investicijama. Između ostalog, kupovini mehanizacije i opreme, bez koje srpski poljoprivrednik ne može da učini svoju proizvodnju jeftinijom, a sebe konkurentnijim. Ništa manje nisu važni ni krediti, gde subvencionišemo kamatu i gde mladi poljoprivrednici ili žene, kao nosioci gazdinstava, mogu da dobiju kredite sa fiksnom dinarskom ratom, na tri godine, sa svega jedan odsto kamate. Nova i izuzetno važna mera u pogledu kredita jeste i linija koja će mladim poljoprivrednicima omogućiti kupovinu zemljišta na period otplate do 20 godina, uz kamatu od samo 1,9 odsto. Ništa od ovog ne bi bilo moguće da nismo sproveli strogu finansijsku konsolidaciju u državi. Jača ekonomija će sigurno obezbediti i veća sredstva za poljoprivredu. Od pukog povećanja sredstava u budžetu, međutim, bitnije je da promenimo strukturu našeg agrara. Da se od primarne proizvodnje orijentišemo ka preradi i podizanju kvaliteta prehrambene industrije.foto N.Skenderija Pročitajte još - Nedimović: Svi zahtevi za podsticajna sredstva biće isplaćeni STIŽE NAVODNjAVANjE * Kada će biti gotovi sistemi za navodnjavanje, naročito ako znamo da šteta od suše koja pogodi našu zemlju, košta više od dve milijarde evra? - Zemlja već decenijama trpi takve štete i u ovom sektoru apsolutno niko ništa nije uradio u prethodnih 30 godina. Do juna meseca će biti završena prva faza u kojoj je sistemima za navodnjavanje pokriveno novih 49.000 hektara, što govori o našoj odlučnosti da u potpunosti preokrenemo situaciju na terenu i pokažemo da imamo snagu za totalne promene i na tom polju. foto N.SkenderijaDruga faza, za koju su urađeni projekti i koji će pokriti novih 74.000 hektara počinje već u drugoj polovini godine. Time ćemo dostići pokrivenost sistemima na nivou od 6,4 odsto.

Nastavak na Večernje novosti...