Izvor: Politika, 31.Dec.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Braniću nisku inflaciju i 2014. godine
Nisam srećna što su dobri rezultati delom ostvareni po tu cenu koja se zove niža kupovna moć
Svesna sam da građani žive teško i da po svojim novčanicima ne mogu da osete pad inflacije. Rezultati koje je Narodna banka ostvarila su važni i mi ćemo istrajavati na niskoj inflaciji u srednjem roku. Međutim, Narodna banka nije jedina institucija od koje zavisi standard građana. Svi zavisimo od privredne aktivnosti, od toga zavise plate i kupovna moćgrađana. Važno je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da svako od nas, u svojoj nadležnosti, ostvari svoj cilj i da on bude kompatibilan s ciljem ostalih institucija, jer samo ako svi delovi sistema funkcionišu skladno građani će moći da osete boljitak.
Ovo u intervjuu za naš list kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije odgovarajući na pitanje kada će građani, budući da je inflacija sada niska, osetiti to u svom džepu.
Da li vidite svetlo na kraju tunela?
Zaista vidim svetlo na kraju tunela i da nisam optimista s razlogom se ne bih prihvatila posla u NBS koja je imala prilično teško nasleđe iz 2012. Do avgusta te godine, kada sam postala guverner, na održavanje stabilnosti deviznog tržišta potrošeno je 1,4 milijarde evra, kurs je od maja do avgusta skočio sa 111 na 119 dinara za jedan evro, a inflacija je bila 12,2 odsto. Iako su me dočekali stari ciljevi, inflacija od četiri, plus, minus 1,5 odsto, i isti tradicionalni instrumenti monetarne politike, verovala sam da je moguće postići drugačiji rezultat ako taj cilj postižete drugačijim metodama. I postigli smo ga, sa istim timom ljudi i istim sredstvima.
Obuzdali ste inflaciju, ali ona nije, i po Vašem priznanju, posledica sistemskih rešenja, već niske tražnje. Siromaštva. Za 2014. godinu planirali ste sličan inflacioni cilj. Da li prevelika državna potrošnja i visok budžetski deficit mogu da Vam pomrse račune?
Nikada nisam rekla da je pad inflacije isključivo posledica niske kupovne moći, već pre svega dobrih i odmerenih mera monetarne politike, dobre poljoprivredne sezone, ali i niske kupovne moći. Nisam srećna što su dobri rezultati delom ostvareni po tu cenu koja se zove niža kupovna moć. Međutim, podaci pokazuju da su primanja stanovništva u 2013.u odnosu na 2012, opala samo za 240 dinara, a da je inflacija pet puta niža. Na kraju 2012.inflacija je iznosila 12,2 odsto, a 2013. ćemo završiti približavanjem međugodišnje stope inflacije donjoj granici cilja od četiri, plus, minus 1,5 odsto. Ne samo u ovoj godini, nego to ostaje naš cilj do 2016. kada bi inflacija trebala da bude četiriodsto. To znači da će mere monetarne politike biti usmerene na to da se inflacija, ne samo u 2014, već u naredne tri godine stabilizuje u granicama cilja.
Neizvesnost oko vanrednih izbora stalno je prisutna. Koliko Vam ta politička nestabilnost odmaže u vođenju monetarno-kreditne politike i održavanju ciljane stope inflacije?
Od februara je počela priča o izborima, a mere monetarne politike ni u jednom trenutku nisu od toga zavisile.
Inflacija je osetno pala, ali ne i referentna kamatna stopa koja je, između ostalog, razlog visokih kamata na dinarske zajmove. Ima li nade da NBS još više relaksira monetarnu politiku?
Referentna kamatna stopa, nažalost, kod nas nije toliko značajna kao u drugim zemljama zato što nije jedina cena novca, jer živimo u privredi koja je visoko evroizovana. Mnogi govore da bi referentna kamatna stopa na nižem nivou doprinela jeftinijim kreditima, odnosno da bi omogućila da oni kojima novac treba do njega i dođu. Međutim, oni prenebregavaju činjenicu da novca ima dovoljno, ali nema dovoljno kvalitetnih korisnika zajmova i to za banke predstavlja problem. S druge strane, banke rado svoje viškove likvidnosti deponuju kod NBS, odnosno tamo gde nema rizika. Banke moraju da se vrate svom osnovnom poslu, kreditiranju građana i privrede. Banke su često prezahtevne u proceni svojih klijenata, ne uvažavajući pri tom dovoljno činjenicu da su klijenti upravo ti zbog kojih postoje.
Da li NBS ima način da na to utiče?
Bankari su vrlo inteligentni ljudi znaju da čitaju poruke guvernera. Nije mi cilj da se dopadnem i da mi daju za pravo, već da imamo rezultate koji mogu da budu priznati i merljivi. Pitali ste ima li mogućnosti za dalju relaksaciju monetarne politike. Ukoliko održimo stabilnost cena i inflaciona očekivanja „usidrimo” na nivou cilja, ima prostora. Naravno, neophodno je i da država sprovede mere fiskalne konsolidacije i sistemske reforme.
Uvek se uoči Nove godine licitiralo s kursom dinara za narednu. Čemu možemo da se nadamo, iako NBS po slovu zakona nije zadužena za politiku kursa, ali zato mora da interveniše na deviznom tržištu kada god dođe do poremećaja u odnosima ponude i tražnje?
Stabilnost deviznog tržišta smo postigli, pored mera monetarne politike, i pravovremenim povlačenjem viškova likvidnosti, kao i zahtevom bankama da preciziraju za koje klijente trguju devizama. U 2014. ćemo nastaviti sa politikom koja je obezbedila stabilnost kursa, a to znači da na osnovu praćenja svih novčanih tokova, uz utvrđivanje karaktera pritisaka na devizno tržište, određujemo potrebu i obim intervencija Narodne banke. Ako je reč o kratkoročnim pritiscima na osnovu realnih potreba privrede, a ne spekulacijama o promenama kursa, NBS interveniše na deviznom tržištu i prodajom i kupovinom deviza. U 2013. godini prodali smo 435 miliona evra, a kupili 495 miliona evra, što znači da smo po tom osnovu povećali devizne rezerve za 60 miliona evra. Ukoliko se budu nastavila veoma povoljna platnobilansna kretanja, pre svega rast izvoza, a država dosledno sprovede usvojene fiskalne mere – ne samo u 2014. – to će biti osnov za trajniju stabilnost kursa i deviznog tržišta.
Hoće li NBS učiniti nešto konkretno u pogledu rešavanja problema poslovnih banaka sa visokim nenaplativim kreditima domaćih preduzeća?
NBS je već u decembru 2012. donela propise koji omogućavaju prenos dospelih potraživanja banaka na druga lica van finansijskog sektora i podstiču njihovo restrukturiranje i sada sagledavamo efekte tih mera. U decembru prošle godine izmenili smo i regulativu vezanu za klasifikacije bilansne aktive kako bismo bankama olakšali rešavanje ovog problema. Međutim, problem nenaplativih kredita se ne rešava samo kod NBS, već pre svega tamo gde je nastao – na relaciji banke i privreda. Imate slučaj da banka kada odobrava kredit građanima traži obilje podataka i detalja, čak do zdravstvenog kartona, a da kod davanje kredita privredi, tek kada kredit stigne na naplatu, vidite da dužnik nema zaliha, da u bilansima ima nevraćeni dug, da prema njemu dobavljači imaju potraživanja… i pitate se gde je novac. Ne tvrdim da je to uvek slučaj, ali u značajnoj meri krediti se ne koriste namenski. Slučaj Agrobanke to pokazuje i otvara mnoga pitanja na koja treba da odgovore rukovodstva banaka, preduzeća, ali i nadležne institucije.
Za Vašeg mandata ugašena je Privredna banka Beograd koja je napravila gubitak od 100 miliona evra. Hoće li neko objasniti dokle će poreski obveznici da plaćaju loš rad uprava državnih banaka bez ikakve odgovornosti? Zbog čega se NBS uvek pojavljivala na kraju balade – kada oduzima dozvolu za rad, a ne i u prevenciji sloma banaka?
„Period odugovlačenja, polovičnih mera, umirujućih i zbunjujućih rešenja, kao i period odgađanja privodi se kraju. Sada ulazimo u period posledica.” Ovaj citat Vinstona Čerčila iz 1936. godine možda najbolje ilustruje i objašnjava kada i kako je došlo do problema koje sada pokušavamo da saniramo, a učinjenu štetu minimalizujemo koliko god je to moguće.
Agrobanka predstavlja slučaj najvećeg bankrotstva jedne banke u domaćem bankarskom sistemu nakon bankarske reforme iz 2001. godine, ispostavljajući trošak poreskim obveznicima i institucijama Srbije od oko 370 miliona evra, odnosno 1,3 odsto BDP-a Srbije. Privredna banka je jedan od klonova Agrobanke i tog genijalnog modela kada praznu kutiju upakujete u šaren papir i kažete – sada je ona puna. Trošak Privredne banke je značajan, ali mnogo manji nego u slučaju Agrobanke.
Jovana Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Tužiću tabloide
Tabloidizacija svega u Srbiji govori o prekoračenim granicama slobode da se govori o svemu i o nedostatku odgovornosti za javnu reč i istinu. Najčešće se radi o naručenim „medijskim ubistvima” koja su gotovo uvek motivisana interesima konkretnih pojedinaca. Naručioci ostaju neotkriveni, a ljudi gledaju kako se zlo isplati i ne kažnjava, pa se ugledaju. Protiv toga svi moramo da se borimo, jer ako institucije ne rade svoj posao, građani će uzimati pravdu u svoje ruke. A to vodi u najgori i pogubni scenario osvete. Povodom medijskog napada na moju ćerku, kao svaka majka hoću da zaštitim svoju nepravedno napadnutu decu. Iskoristiću sva zakonska prava i već ih koristim. Moja deca svojim radom, skromnošću i načinom života nisu zaslužila da budu mete medijskih napada, neistinitih i iskonstruisanih, a preko njih, u stvari, usmerenih na mene.-----------------------------------------------------------
MMF dolazi u februaru
Prema najavama stalnog predstavnika MMF-a u Srbiji i informacijama koje sam dobila od ministra Krstića, očekuje se da inicijalna pregovaračka Misija dođe u februaru, ne radi novca, jer su nam neto devizne rezerve na rekordno visokom nivou, već radi sklapanja aranžmana iz predostrožnosti.
-----------------------------------------------------------
Bitkoin
Podržaću upozorenje Evropske agencije za banke koja tvrdi da ne postoji dovoljna mera zaštite za virtuelni elektronski novčanik. Bitkoin za sada ne podržava nijedna centralna banka, niti vlada neke zemlje, a njegova vrednost zavisi od poverenja ljudi u tu valutu. Dok je sve oko ove virtuelne valute tako neregulisano, ja bih savetovala građanima i privrednim subjektima da se ne upuštaju u igre na sreću.
objavljeno: 31.12.2013.
