Izvor: Blic, 12.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božidar Đelić: Buš nam je dodao 21 milion
Božidar Đelić: Buš nam je dodao 21 milion
BEOGRAD - Učinak četvorodnevnog boravka u Americi je vrlo povoljan za nas. Kada smo došli u Vašington stav odlučujućeg komiteta je bio da pomoć SAD našoj zemlji bude 85 miliona dolara. Za četiri dana, koliko smo bili u Vašingtonu, ta cifra je podignuta prvo na 100 miliona, pa 115 miliona dolara, i na ličnu intervenciju predsednika Džordža Buša odobren nam je dodatan 21 milion dolara. Dakle, budžet pomoći bi trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bude 136 miliona dolara, što znači da smo za četiri dana povećali pomoć za 51 milion dolara, odnosno 115 miliona maraka - kaže u razgovoru za 'Blic' srpski ministar finansija Božidar Đelić.
- Hteli smo i jare i pare, tj. da imamo pomoć iz budžeta i otplatu dugova, pa će od ukupnog iznosa oko 43 miliona dolara otići za otplatu našeg duga Pariskom klubu, odnosno oko 93 do 95 miliona dolara će stići do nas. Obezbedili smo snažnu podršku administracije Amerike i Kongresa za značajan otpis našeg duga Pariskom klubu. Mi tražimo da se otpiše 70 odsto duga. Delegacija SRJ predvođena Miroljubom Labusom, u kojoj ću ja predstavljati Srbiju, danas putuje u Pariz gde nas očekuju pregovori s predstavnicima Pariskog kluba, a za nas je svaki procenat važan, jer već sledećeg marta moraćemo da krenemo u otplatu duga, a to je nešto što nismo radili više od decenije. Razlika između 70 odsto i, na primer, 50 odsto je ogromna. To je više od 100 milijardi dinara, odnosno skoro kao ceo budžet zemlje za jednu godinu. Zato je to toliko važno, jer će odrediti dobar deo budućnosti javnih finansija u našoj zemlji, a samim tim i našu budućnost. Na šta će biti utrošeno očekivanih 93 miliona dolara?
Imamo nekoliko projekata. Deo novca otići će za lokalnu samoupravu, da se opreme kadrovski, tehnički i da dobiju konkretna sredstva za ulaganja. Tu će otići nekoliko desetina miliona dolara.
Druga stvar se tiče reformatorskih poduhvata, što znači da ta sredstva idu u budžet. Njima će se finansirati bankarsko restruktuiranje, jednokratna pomoć za socijalno ugrožene. Treća stvar je oko 15 miliona dolara za mala i srednja preduzeća, da bi se napravila mreža koja će pomagati Agenciji za mala i srednja preduzeća. Da ne bi sve ostalo ne mreži, dodatno smo predložili i jedan srpsko-američki fond, koji bi omogućio da ljudi dobiju novac. Nadam se da ćemo sa nekoliko miliona dolara uspeti da pokrenemo taj fond. Četvrta stvar je poboljšanje naše administracije, pre svega reforma sudstva, dakle poboljšanje materijalnog položaja i opremljenost sudova.
Čak i ako dobijemo značajan otpis dugova i Napuljske uslove reprograma, ostaćemo dužni oko sedam milijardi dolara. Imamo li perspektivu sa tolikim dugom?
Činjenica je da ćemo ostati visoko zadužena zemlja. Toliko su nas koštala Titova vremena. Ti dugovi dolaze iz Titovih vremena i lagodni život iz 70-tih i 80-tih godina sada moramo da otplatimo. U perspektivi je da ćemo 2005. godine morati da izdvojimo vrednost dvostrukog izvoza da bismo otplatili dug. Tako plaćamo Titova vremena koja su nam ostavila 11,4 milijardi dolara dugova i Miloševićeva vremena koja su podelila sa tri ekonomsko bogatstvo sa kojim možemo da platimo te dugove. To znači da imamo 20 do 30 godina otplaćivanja dugova. Ipak, imamo perspektivu, jer dobar otpis dugova otvara vrata za biznis. Dogovoreno je da naša zemlja uskoro dobije status povlašćene zemlje u trgovinskim odnosima s Amerikom. Kada to može zaživeti i imamo li mi šta da im ponudimo?
Treći učinak posete je ubrzavanje davanje trgovinskih povlastica našoj zemlji. Teško je reći kada će to kod njih doći na dnevni red, ali nadam se da će to biti za nekoliko meseci. To znači da će naši izvoznici imati veoma niske carine, ali i da neće imati mnoge necarinske kočnice za izvoz koje danas imaju. Mislim da šanse za izvoz imaju 'Trajal', 'Tigar', 'Sevojno', izvozili smo i ranije vodu 'Knjaz Miloš', razne paštete i suhomesnate proizvode. Verujem da će svoje mesto naći i tekstil, galanterija, koža, nameštaj. Dakle, imamo šta da ponudimo. Dovoljno je da 50 do 100 naših preduzeća plasira po 10 do 20 miliona dolara robe, pa je to velika stvar za našu zemlju. U Americi ste dogovorili i pomoć našoj zemlji u borbi protiv korupcije. O čemu se konkretno radi i šta Vlada Srbije trenutno preduzima u toj borbi?
Saradnja sa Amerikom konkretno će značiti njihovu pomoć kroz savete, organizaciju i opremu, tako da naša policija bude opremljena za tu borbu. Kod nas je do sada u borbi protiv korupcije puno urađeno na sistemskom nivou, jer nema više kvota i licenci za spoljnu trgovinu, pa ni mita za njihovo dobijanje. Imamo stabilan kurs, pa nema korupcije u smislu dobijanja novca po privilegovanom kursu itd. Zakoni o javnim nabavkama, o budžetskom sistemu, o poreskoj administraciji samo će pooštriti kontrolu i sprečiti korupciju. Tu je sistemski onemogućena najveća korupcija. Moramo da priznamo da imamo u Srbiji problem pre svega korupcije 'niskog napona', koja je najraširenija, dakle kad odete kod lekara, u sud, na granici, kad dođe kod vas finansijski policajac, da možete da se upišete na fakultet...To je ružna, bedna, niskonaponska, svakodnevna korupcija koja ubija moral. Ako mladi ljudi vide da je to način na koji se nešto dobija u našem društvu, imaćemo problem. Kako suzbiti tu vrstu korupcije i šta država treba da učini?
To će biti teže suzbiti, jer ima mnogo više aktera. Uzročnik toga je siromaštvo, ali ne možemo da kažemo da to ne možemo da iskorenimo dok ne postanemo bogato društvo. Upravo obrnuto, to moramo da iskorenimo da bismo bili bogati. Država mora da popravi materijalni položaj ljudi zaposlenih u državnoj upravi, i da uveća njihov ugled, da oni drže do sebe i da čuvaju svoj ugled. Druga stvar je kontrola. U svakoj od tih administracija trenutno se gradi unutrašnja kontrola. Imaćemo u Upravi javnih prihoda veoma snažnu kontrolu, isto u carini, prosveti, zdravstvu. Mogu svima da najavim da veoma brzo može da se desi da se neko predstavi kao đak ili pacijent ili neko ko traži pravdu ili treba da plati porez, a ako dođe do neregularnosti, činovnici koji traže mito biće kažnjeni ili novčano ili će ići u zatvor. Povrh svega biće pojačana budžetska inspekcija, koja će kontrolisati da li se novac troši namenski. Vlada je formirala i Savet za borbu protiv korupcije, u koji će ući ugledni ljudi. Dakle, borićemo se kroz poboljšanje statusa i pojačanom kontrolom, tj. uz pomoć štapa i šargarepe. Ako je ova godina bila berićetna za suzbijanje krupne korupcije, očekujem da ćemo sledeće godine imati značajne rezultate na suzbijanju manje korupcije. Ima li Vlada Srbije novca da ispuni zahteve prosvetara, koji traže povišicu od 50 odsto?
Tražiti povišicu od 50 odsto je potpuno nerealno. Oni i dalje imaju plate iznad proseka u privredi, a ne treba zaboraviti da su u ovoj godini dobili povećanje od 44,5 odsto. Ispoštovali smo sve dogovore s njima, čak i preko toga, pa su umesto u oktobarskih šest odsto, dobili već u septembru povišicu od osam odsto. Njihova argumentacija da su u budžetu planirana veća sredstva za prosvetu ne stoje, jer su prihodi privatizacije i inostranih ulaganja manji nego što smo planirali, pa ni rashodi neće biti na predviđenom nivou. Dakle, nećemo do kraja u realnim iznosima izvršiti budžet što se tiče rashodne strane, pa ni njihov deo. Ne možemo da izmislimo novac koji nemamo, pa odgovorno kažem da nema nikakvog prostora za dizanje plata u prosveti. Znam da njihove plate nisu sjajne, ali tražimo razumevanje prosvetnih radnika, jer bi i drugi mogli da kažu da je u budžetu za njih planirano više, ali mi taj novac jednostavno nemamo. Olako izrečene kritike
Kako ocenjujete kritike na račun G 17, zatim na Vas i guvernera Dinkića od strane pojedinih ministara, poput Pitića i Vlahovića? U tome ne vidim puno argumenata, ali naš javni život je veoma živahan. Čini mi se da ma koliko neki bili mladi u našim strukturama, moramo svi odgovorno da se ponašamo. Nije odgovorno uznemiravati javnost i nagoveštavati podle ili nepotrebno kritikovati, ako nema preke potrebe i ne dovodi u pitanje reformatorske poteze. Mnogi olako prelaze na kritiku i tu uključujem i neke moje kolege iz Vlade i guvernera NBJ. U istoj biznis školi sa predsednikom SAD Prvi put ste sreli Buša. Kakvi su privatni utisci?
Prvo iznenađenje za nas je bilo da je Kondoliza Rajs (savetnik za bezbednost) veoma srdačna, deo razgovora smo ona i ja vodili na ruskom. Iznenađenje je bilo da nas je Buš pozvao u Ovalni salon, što je retko za predstavnike zemlje naših razmera. I sama slika srpske delegacije u ovom ofisu sa Bušom i smeškanje je signal svim biznismenima Amerika da smo mi O.K. To vredi mnogo. Sa Bušom smo proveli 40 minuta, a bilo je predviđeno 10. On je bio dobro pripremljen za sastanak i mi grešimo kada slobodnije ponašanje Amerikanaca tumačimo kao naivnost i neobaveštenost. Razgovor je krenuo i u šaljivom smeru. On i ja smo ustanovili da smo išli u istu 'Harvard biznis' školu, i obojica smo konstatovali da nam to uzimaju kao minus, na šta je on rekao da je to zato što su drugi ljubomorni. Mi smo doneli poklone za njega i Kondolizu Rajs. Kondolizi Rajs smo poklonili jednu srebrnu narukvicu u srednjovekovnom stilu i puno joj se dopala, a Buš je dobio naše srednjovekovne novčiće i tu mi je stavio opasku da mi ipak imamo novca.
.jpg)
