Izvor: Večernje novosti, 25.Apr.2017, 15:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borislav Borović: Državni kaiš oko deviza

Izostanak ili "labava devizna kontrola" uzrok je ogromnog odlivanja deviza od strane stranih kompanija, banaka, ali i domaćih firmi SITUACIJA u kojoj se našao "Agrokor" konačno je aktuelizovala i pokrenula pitanje čvršće devizne kontrole, koje je u Srbiji, nažalost, bilo na marginama dešavanja poslednjih petnaestak godina, iako se radi o jednom od najznačajnih ekonomsko-monetarnih pitanja. Izostanak ili "labava devizna kontrola" uzrok je ogromnog odlivanja deviza od >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << strane stranih kompanija, banaka, ali i domaćih firmi. To se događa često na potpuno legalan način, zbog manjkavih zakonskih odredaba, ali i nelegalnim tokovima, što rezultira hroničnim deviznim deficitom i negativnim nusreakcijama u svim oblastima privrednog života. Kad je vrag oko "Agrokora" i povezanih firmi odneo šalu, došlo se do potpuno ispravnog stava da se Narodna banka Srbije mora "upetljati" radi zaštite državnih interesa kroz sprečavanje nelegalnih deviznih transfera van Srbije. Prema najavama, naša centralna banka primeniće pojačanu kontrolu deviznih plaćanja, jer ima na raspolaganju mehanizme po Zakonu o deviznom poslovanju. Reč je o propisu koji centralnoj banci omogućava kontrolu kapitalnih transfera prema inostranstvu i zaustavljanje nekih inoplaćanja za koja ne postoji pravni osnov. Mada je iz NBS poručeno da "privredna društva u Srbiji koja posluju u okviru koncerna "Agrokor" ne mogu da daju jemstva za obaveze svog matičnog privrednog društva, ni u Hrvatskoj, a ni domaćoj banci koja je "Agrokoru" odobrila kredit, podaci iz APR-a pokazuju da je u drugoj polovini 2014. upisano založno pravo na stoprocentni ulog "Merkatora S" u Srbiji, odnosno založno pravo na celokupni kapital koji je u tom trenutku iznosio 184 miliona evra. Ostaje da NBS i Vlada Srbije iskoriste sve zakonske mehanizme u odbrani interesa naše države. Ono što je važno istaći je da čvrsta devizna kontrola treba da bude deo stalne politike ove države, a ne "ad hok" reakcija na probleme koji se pojavljuju. Ovo je pitanje nacionalne bezbednosti par ekselans i ne sme se više tretirati kao što je bilo u prošlosti. Ozbiljne države insistiraju na čvrstoj deviznoj kontroli i u tom smislu donose i adekvatne zakonske mere kojim uređuju tu oblast. Srbija bi posebno trebalo da insistira na ovako čvrstoj deviznoj kontroli, jer je očigledno da se devize odlivaju iz zemlje po legalnim zakonskim propisima koji su sada na snazi. Dakle, te mere i instrumente treba temeljno izmeniti kroz izmenu legislative koja uređuje ovu oblast. Devizna politika i adekvatna devizna kontrola krucijalni su državni poslovi koji onemogućavaju preteranu (naravno i iligelnu) potrošnju deviza koja negativno utiče, između ostalog, i na stabilnost kursa nacionalne valute. Ona praktično vodi računa o uravnoteženju platnog bilansa zemlje. Srbija je upravo izložena svim negativnim posledicama labave devizne kontrole koje su stvorili situaciju velikog deficita platnog i deviznog bilansa kroz razne paraekonomske špekulacije, a koje sadašnja zakonska rešenja gotovo da ne prepoznaju i praktično ih tolerišu. I da je sve u redu u jednoj privredi, ozbiljne države pojačavaju deviznu kontrolu zbog zaštite od eventualnih poremećaja u međunarodnom ekonomsko-finansijskom okruženju, kao što je sada slučaj sa "Agrokorom". Dakle, operacija mora da ide u dva smera. Jedan je stroga kontrola deviznog poslovanja kroz proveru dokumenata koji su osnova međunarodne trgovine i deviznih plaćanja po postojećim zakonima, a drugi je izmena postojećih mera i instrumenata koji bi pojačali tu kontrolu. Čitava je lepeza instrumenata koji mogu biti na raspolaganju monetarnim vlastima u obavljanju čvrste devizne kontrole. Počev od izvoznih premija, višestrukih deviznih kurseva, uvoznih kvota, povraćaja carina za uvoz sirovina, poreskih i transportnih olakšica za izvoz robe, do zabrane pojedinih deviznih plaćanja itd. To će neminovno značiti "zameranje" sa finansijskim centrima moći i u Srbiji, ali još više u inostranstvu. Potpuno očekivano, jer će se tako odseći špekulativni prihod tih centara, koji je bio čist gubitak za državu. Možda je upravo sada taj trenutak, jer Vlada mora da zaštiti državne interese (ne samo novac), iako će sa druge strane imati moćne protivnike koji će sve učiniti da toj vladi vide leđa ne birajući sredstva za njeno obaranje. Dilema je dakle, ući u taj sukob i rizikovati udare moćnih međunarodnih finansijskih organizacija (promotera finansijske deregulacije) ili ne ulaziti u taj rizik. I tako izgubiti sve. Tu dileme ne sme biti, jer nastavak ovakvog stanja znači i sigurno i konačno uništavanje naše, i inače nejake, privrede.

Nastavak na Večernje novosti...