Izvor: B92, 08.Jul.2012, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borba za uticajem na vrhu evrozone

Usred krize evra, 17 ministara finansija zemalja evrozone opraštaju se od svog umornog predsednika. No, oko naslednika Žan Kloda Junkera nikako da se slože.

Vreme stvara dodatni pritisak i sada se moraju brzo dogovoriti.

Predsednik zemalja evrozone Žan Klod Junker zapravo još u novembru je najavio svoje planove o odlasku izjavivši da mu je posao previše stresan.

Nakon gotovo osam godina na čelu 17-člane grupe zemalja evrozone, Junkeru je očigledno prekipelo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Radim četiri sata dnevno za evrogrupe. Radije bih to vreme imao za sebe", kazao je Junker.

Poslednjih godina Junkera su drugi čelnici evrozone uverili da produži svoj mandat kao šef grupe zemalja koje koriste zajedničku evropsku valutu.

Prošle nedelje, ne imajući ni jednog drugog pogodnog kandidata koji bi mogao da ga zameni, opet su ga zamolili da ipak ostane svom položaju još jednu godinu. Junker je pristao, ali samo na šest meseci.

Njegov uslov je da šef luksembruške centralne banke Ives Merš mora da popuni prazno mesto u izvršnom odboru Evropske centralne banke. Njegov je zahtev je odbijen, delom zbog protivljenja Španije.

Junker je odgovorio da odbija dalje da radi bez čvste podrške njegovom prijatelju Meršu.

Junkerov portparol je ovaj uslov ponovio i u petak , i očekuje se da se na sastanku zemalja evrozone u ponedeljak za to pronaći rešenje.

Luksemburg isto tako želi Nemca Klausa Reglinga u evropskom stalnom fondu za pomoć zemljama pogođenih krizom ESM-om.

Za funkcionisanje bilo kakvog iole pristojnog kriznog menadžmenta apsolutno je potrebno da funkcioniše i upravljanje grupom zemalja evrozone, pa je Junker pristao da ostane na čelu do 16. jula.

U Evropskoj uniji je uobičajeno da su kadrovski problemi uvek deo nekog šireg problema. Sve zemlje članice žele na neki način da budu uključene i da imaju uticaj. A to dodatno komplikuje celu stvar.

Mesecima je odlagana odluka o Junkerovom nasledniku. Nemačka kancelarka Angela Merkel zauzimala se za svog ministra finansija Volfganga Šojblea, ali je taj predlog odbio novi francuski predsednik Fransoa Oland.

A nisu samo Francuzi ti koji sumnjaju da Šojble, kao predstavnik zemlje koja daje najviše novca u fond za spasavanje zemalja u krizi, ne bi baš bio najbolji posrednik.

Junker, je postao luksemburški premijer 1995., predsednik je vlade s najdužim stažem u Evropskoj uniji. Pre dvadeset godina, on je pomagao da se ustanovi zajednička evropska valuta. Junker, koji inače često izgleda mrzovoljno, poseduje zapravo sposobnost posredovanja između najvećih i najmanjih evropskih zemalja, baš kao i između bogatih i siromašnih.

Pretpostavalja se da bi Luksemburžanin Merš zagovarao stabilnost, a Španija prigovara da su, nakon što je u januaru na čelo Evropske investicione banke došao Nemac Verner Hoier, dobro zastupljeni i zagovornici politike stabilizacije i štednje.

S druge strane Francuska je ljuta jer je nedavno njenog kandidata za mesto na vrhu Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj izgurao Britanac.

Može li se ova trka kadrovskih interesa ipak rešiti do ponedeljka kad se sastaju ministri finansija, još nije jasno. Nema službenih izjava na tu temu.

Sve ostaje na spekulacijama. Diplomate EU-a spominju kompromisnog kandidata za predsednika zemlja evrozone. Estonskog ministra finansija Jirgena ligija. Ligi, koji dolazi iz male, relativno stabilne zemlje severne Evrope, čak bi mogao biti prihvatljiv i Nemcima.

Nastavak na B92...