Izvor: B92, 10.Avg.2014, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za Latinsku Ameriku
Moskva/Peking -- Na svetskoj sceni Latinska Amerika dobija novo značenje.
Region se sastoji od stabilnih ekonomija u razvoju. Njegov privredni i sirovinski potencijal stvara jak utisak – 600 miliona stanovnika i odgovarajuće tržište
Ude Latinske Amerike u svetskoj proizvodnji bakra iznosi 47%, srebra 41%, boksita 27%, olova 25%, cinka 22%. Region ima 18% istraženih zaliha nafte, daje 9% svetske proizvodnje žitarica, 52% soje, više od 30% goveđeg mesa i 24% peradi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << piše Ruski vesnik.
Pritom se države Latinske Amerike ne zatvaraju u regionalne granice. Teže da budu uključena u svetska pitanja. To je delomično pokazalo glasanje država u UN o statusu Krima. Četiri države bile su se za ''protiv'', 12 je bilo suzdržano.
Nije začuđujuće da su ruski građani zadovoljni time kako se razvija saradnja s Latinskom Amerikom.
Fond Javno mnijenje (FOM) objavio je da 62% Rusa smatra da Rusija trenutno ima dobre odnose s državama Latinske Amerike.
Prema mišljenju stručnjaka, gledišta Rusa potvrdila je nedavna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Latinskoj Americi.
Politički odnosi Rusije s Latinskom Amerikom zaista su kudikamo jači nego ekonomski. Razlog je taj što ekonomski još uvek zaostaju po formi, načinima, sadržaju za međunarodnim standardima.
Ruski biznis nedovoljno dobro poznaju Latinsku Ameriku. Osnovu ruskih isporuka u Latinsku Ameriku čine organsko gnojivo, neki tipovi vojno-tehničke proizvodnje, metalna roba. A uvozi se poljoprivredna proizvodnja koja je podvrgnuta velikim oscilacijama u potražnji.
Doduše, stavka na Latinsku Ameriku je igra s ozbiljnom konkurencijom. Recimo, s Kinom koja je već odavno tamo najveći investitor i trgovinski partner.
Dovoljno je reći da je obim trgovine Kine s Latinskom Amerikom od 2000. do 2013. narastao s 15 milijardi na 260 milijardi dolara. Prema podacima robnog prometa s Brazilom, Peruom i Čileom Kina je već prestigla SAD.
Nakon sumita BRIKS-a u Brazilu kineski predsednik napravio je devetodnevnu turneju po Latinskoj Americi.
Zanimljivo je da je japanski premijer Šinzo Abe, nakon ruskih i kineskih lidera, boravio u Latinskoj Americi. Japanu, kao i Kini, jako su potrebni južnoamerički energoresursi, sirovine i hrana.
Stručnjak smatra da u Vašingtonu ne bez nezadovoljstva posmatraju poseta šefova tri države. U Južnoj Americi sad traže nove moralne orijentacije i političku podršku u Rusiji, novac u Kini, a tehnologiju u Japanu.
