Izvor: S media, 14.Sep.2011, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolujete li od sindroma sagorevanja?
Savremeni zaposleni čovek pritisnut je jednim potpuno novim problemom koji stručnjaci nazivaju burnout sindrom, ili sindrom sagorevanja na radu.
Uglavnom pogađa ljude sa mnogo radnih obaveza, konstantno izložene stresu, one koji su sve manje u stanju da odgovore i poslovnim i privatnim obavezama. Iako bi većina pomislila da je reč o psihičkom poremećaju, ovaj sindrom to nije.
Preživite radni dan bez stresa
Kakvi su simptomi, kako ga >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prepoznati i kako je uopšte dospeo u medicinsku terminologiju, objašnjava za Novosti neuropsihijatar psihoanalitički psihoterapeut profesor dr Gordana Dedić iz Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije.
Da li mrzite nedelju?
- Burnout sindrom je „odgovor“ organizma na hroničan stres na radnom mestu, označava proces koji nastaje u profesionalnom odnosu i radu sa klijentima i kolegama. Termin je u upotrebu uveo psiholog Herbert Freudenberger 1974. godine, koji ga je definisao kao izumiranje motivacije ili podsticaja, naročito tamo gde nečija privrženost ili odnos prema poslu ne daju željene rezultate.
Želite li sreću ili zaradu?
* Ko je sve podložan nastanku sindroma sagorevanja na radu i kako se on ispoljava?
- Sindrom se javlja kod osoba koje obavljaju poslove vezane za rad i komunikaciju sa ljudima. Da bi se burnout ispoljio potrebno je da osoba duži vremenski period bude izložena psihosocijalnim stresovima na radnom mestu.
Kakve koleginice nas najviše izluđuju
* Šta karakteriše ovaj sindrom?
- Sindrom sagorevanja na radu ima nekoliko osnovnih karakteristika. Sve počinje emocionalnom iscrpljenošću, stvara se osećanje da je osoba iscrpljena i da joj radna sredina ne prija. Ovo stanje obavezno prati i psihička iscrpljenost, zamor i depresija. Psihički simptomi ili poremećaj ponašanja ispoljeniji su nego fizičke tegobe. Nakon emocionalne iscrpljenosti dolazi stanje depersonalizacije, ponašanje se menja, osoba postaje cinična, otuđena... Na kraju sebe više ne vrednuje, ne angažuje se na poslu i postaje neefikasna.
Želite posao? Gledajte poslodavca pravo u oči
* Da li su neke profesije više ugrožene i zašto?
- Ovaj sindrom najpre je uočen kod medicinskog osoblja koje radi na odeljenjima psihijatrije i na odeljenjima intenzivne nege, kod hirurga i kod zaposlenih u Hitnoj pomoći. Visoki zahtevi radnog mesta, a niska autonomija zaposlenih pri obavljanju posla i izražena emocionalna iscrpljenost sreće se i kod učitelja i nastavnika. Ali, treba naglasiti da se sindrom sagorevanja na radu javlja kod osoba koje nikada nisu ispoljavale psihičke smetnje.
(S media foto:Guliver/Thinkstock)
