Izvor: B92, 13.Mar.2013, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolovanja: Kako nas "leče" pravila
Beograd -- Sa posla je zbog bolesti duže od 30 dana lane odsustvovalo 7.385 zaposlenih manje nego godinu ranije.
A bolovalo se, u proseku, četiri dana kraće nego pre uvođenja pravilnika kojim je za svaku dijagnozu, od januara 2012. godine, "propisan" maksimalan broj dana poštede.
Evidencija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, iz čije kase se isplaćuju nadoknade za bolovanja duža od 30 dana, pokazuje da je prošle godine od 1,7 miliona zaposlenih, bolovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koristilo njih 72.658.
Godinu ranije bolovala su 80.043, a 2010. godine - 83.562 zaposlena.
Pre nego što je pravilnikom za svaku dijagnozu propisan maksimalan broj dana odsustva sa posla zbog bolesti, zaposleni u Srbiji, na bolovanjima dužim od 30 dana provodili su, u proseku, po 50 dana. Komisije, međutim, već duže od godinu dana prilikom produžavanja bolovanja moraju da se rukovode novim uputstvima za bolovanja. Time se, kažu, u RFZO, postiže da za istu dijagnozu dva pacijenta iz različitih krajeva Srbije dobiju isti broj dana poštede. Ranije se, naime, dešavalo da se, recimo, upala pluća u Beogradu leči tri, a u Užicu pet nedelja.
Ukupne naknade za bolovanja duža od 30 dana za prošlu godinu iznose 6.045.155.417 dinara. To znači da je prosečan trošak iz kase RFZO po zaposlenom koji je koristio bolovanje - 83.200 dinara. U RFZO kažu da bolovanja redovno isplaćuju, svakog petog u mesecu.
Izabrani lekari, međutim, potvrđuju da zaposleni sve češće, i kada je to neophodno, nerado idu na bolovanje. Glavni razlog je što se tokom odsustva sa posla zbog bolesti, bilo da to traje do 30 dana, ili duže, isplaćuje 65 odsto zarade. Psiholozi rada, međutim, ne zanemaruju ni strah od otkaza kao još jedan argument protiv bolovanja.
Kraća bolovanja u Srbiji niko ne broji, pa se ne zna koliko zaposleni odsustvuju sa posla koristeći od jednog do 30 dana poštede, koliko maksimalno može da da izabrani lekar. Pravilnikom je, recimo, predviđeno da se za bronhitis, konjunktivitis, hipertenziju ili napad angine pektoris, daje 14 dana bolovanja.
Lekari, međutim, kažu, da se u praksi potvrđuje da je u mnogim slučajevima maksimalno određen rok za bolovanje kraći nego što je pacijentu potrebno da obavi neophodnu dijagnostiku. Tada, ili mora da se produži bolovanje, ili se pacijent jednostavno bez kompletirane dijagnoze, i neizlečen, vrati na posao.
