Izvor: Večernje novosti, 19.Avg.2016, 19:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolja kontrola platnog prometa

Banke bi morale biti sigurno mesto gde bi se bez rizika držao novac U SAD je 1933. godine donet takozvani Glas-Stigalov zakon, koji je propisivao odvojenost komercijalnih banaka i banaka koje se bave investicijama. Konkretno, bilo je razdvojeno redovno bankarsko poslovanje (platni promet i štednja građana) od rizičnog poslovanja u investicije. To je značilo i postojanje posebnih računa za ova poslovanja. Ukidanje ovog zakona 1999. godine je početak finansijske deregulacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i napuštanje principa sigurnog, konzervativnog bankarstva. To je praktično značilo da su banke, fondovi i druge finansijske institucije mogle da na finansijskom tržištu veštački multiplikuju kapital "prikazujući" isti novac po nekoliko puta, "kladeći" se na sve rizičnije investicije koje donose sve veću dobit. I to novcem koji nije njihov već njihovih deponenata, a najčešće novcem koji postoji samo u njihovim kompjuterima. Ukidanje SDK u SR Jugoslaviji (SPP, ZOP) koincidiralo je sa ovom tendencijom finansijske deregulacije u svetu. Osim kontrole finansijskih tokova i naplate poreza, država (SRJ) se ukidanjem SDK odrekla i ozbiljnog prihoda od finansijskih transakcija koje je prepustila bankama. To je dovelo do devijacija u punjenju budžeta i finansiranja budžetskih korisnika. Studija Global Financial Integrity procenjuje da je 51 milijarda dolara izašla iz Srbije kroz sumnjive transakcije od 2001. do 2010. godine (ili 38 milijardi dolara od 2004. do 2014), pre svega zbog nedostatka državne kontrole platnog prometa posle ukidanja SDK. Zbog svega ovog NBS mora da uđe u reformu bankarskog sistema Srbije. Razloga je napretek. Od uspostavljanja reda u bankarskom poslovanju, sprečavanja špekulativnih radnji, do eliminisanja rizika za depozite privrede i građana. To bi morala i zbog same države, koja ne bi imala potrebe da spasava depozite u propalim bankama kao što to radi danas. Zar nisu dovoljna opomena poslovanje i krah Agrobanke, Univerzal ili Razvojne banke Vojvodine... Ako je možda nerealno uvođenje savremenog pandana starom SDK, NBS mora da propiše nove principe i podelu računa banaka (po ugledu na Glas-Stigalov zakon) na transakcijske (platni promet) i investicione račune. Ovo je stvar odgovornosti za sigurnost novca privrede i građana i nema formalnih prepreka u ostvarenju ovih mera ili su one lako i brzo rešive. Transakcijski račun bi služio samo za plate, penzije, tekuće poslovanje kompanija i slične oblike zarada koje ostvaruju građani na nekom poslu. Novac bi bio u potpunosti zaštićen i ne bi se mogao koristiti za bilo kakve investicije niti za plasiranje kredita. NBS bi lako mogla da kontroliše ove račune i ne bi bio nikakav rizik da garantuje za njihovu nepovredivost. Držanje štednih depozita na ovim računima možda ne bi bilo stimulativno zbog niže kamate, ali iskustva iz 2008. govore da je princip sigurnosti uloga i te kako dobio na značaju u odnosu na visinu kamata. Investicioni račun bi pak služio da fizička ili pravna lica stavljaju svoja sredstva na njega, uz dozvolu banci da s njima obavlja poslove investiranja i eventualno im osigura dodatni prihod. Dakle, uz svesnu spoznaju i o mogućem gubitku tih sredstava usled loše poslovne odluke banke ili drugih nepredvidivih razloga. Zašto je ovo potrebno i šta je glavna opasnost po deponente banaka ustrojenih na ovim principima posle te 1999.godine? Radi se o osnovnoj potrebi zaštite firmi i građana i njihovih zarađenih plata, penzija, ušteđevina ili ostvarene dobiti. Banke bi morale biti sigurno mesto gde bi se bez rizika mogao držati novac uz razumnu naknadu banke zbog vlastitih troškova, plata i pristojne zarade. Dakle banka, kao sinonim za sigurno mesto za čuvanje novca kojim biste mogli da plaćate svoje poslovne obaveze, isplaćujete zarade ili penzije... Taj novac se nikako ne bi smeo koristiti za rizično kockanje i finansijske špekulacije kao što se danas koristi. Naravno da bi se banke, investicioni, hedž fondovi ili brokeri mogli i dalje baviti adrenalinskim igrama na berzama. Ali samo sa sredstvima onih koji im svesno i uz izričit pristanak daju svoj novac uz preuzeti rizik takvog poslovanja. Motiv je svakako da se tako može dobro zaraditi...i izgubiti, naravno, ali je to onda stvar izbora. Mnogi, međutim, ne želi da se njihovim platama, penzijama ili ušteđevinama kocka i mešetari. To je interes i same države, jer se i računi državnih institucija nalaze u istom položaju. Svetska finansijska kriza je dobrim delom nastupila i zbog ovakvih špekulacija sa hipotekarnim kreditima preko "kolateralnih dužničkih obveznica", kolopletom garancija prvih za druge, pa trećih za prve, sve do prvih za prve..., do pucanja balona, koji je doveo do kraha svetskih finansija. Ali to je već dobro poznato, mada mogućnost ponovne spirale ovakvih špekulacija nije zakonski u potpunosti eliminisana u mnogim zemljama, pa ni u Srbiji. Zato je obaveza NBS da bar u ovom segmentu zaštiti sopstveni kapital i kapital privrede i građana koji oni drže u bankama. Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista

Nastavak na Večernje novosti...