Izvor: Politika, 16.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolest pod kontrolom
Postojeća žarišta sanirana, a novih nema, kažu u Republičkoj upravi za veterinu
Bolest kokošije kuge, koja se u Srbiji pojavila još pre dva meseca, sada je pod kontrolom, postojeća žarišta su sanirana, a novih nema, kažu u Republičkoj upravi za veterinu. Živinarstvo ne bi trebalo da pretrpi veću štetu, jer niko drugi sem Crne Gore nije zabranio uvoz živinarskih proizvoda.
Uprava je, kako kaže Budimir Plavšić, načelnik za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolest odmah prijavila određenim međunarodnim institucijama.
Bolest pod nazivom "nju kastl", poznatija u narodu kao kokošija kuga, pojavila se na nekoliko malih gazdinstava u Mladenovcu, Žitištu i Malom Crniću, na mestima gde vlasnici nisu sproveli zakonom propisanu vakcinaciju. Slučajevi ove živinske bolesti registrovani su i u Rumuniji, Bugarskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj.
– Razbolelo se, uginulo ili je kasnije humano ubijeno, manje od četiri hiljade komada, što je u poređenju sa 55 miliona komada živine, koliko mi imamo godišnje u prometu u Srbiji, zaista mali broj, kažu u Upravi za veterinu.
Kokošija kuga je takozvana zoonoza, zarazna bolest koja predstavlja veliku opasnost po samu živinu. Prema podacima iz stručne literature bolest se retko prenosi na čoveka i obično prolazi sa blagom kliničkom slikom, pa se može reći da u realnosti nema opasnosti po ljude.
– Makedonija i Bosna i Hercegovina su prihvatile naša uveravanja da je sve pod kontrolom i da smo preduzeli sve mere zaštite i nisu obustavile trgovinu živinom sa Srbijom, kaže Plavšić dodajući da je Srbija prošle godine imala razumevanja za Makedoniju, kada se tamo pojavila ova bolest.
Komentarišući činjenicu da je Crna Gora zabranila uvoz peradi iz Srbije, Plavšić je rekao da je Uprava poslala dopis i dodatne garancije Upravi za veterinu te zemlje i da očekuju da će i oni isto pristupiti stručno i odgovorno, jer nema opasnosti da se zbog nekoliko slučajeva na malim gazdinistvima blokira ceo izvoz.
J. Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Posle zabrane uvoza živinskog mesa iz Srbije
Crna Gora bez piletine
Crnogorski veterinari obavestili javnost da kokošija kuga ima simptome slične ptičijem gripu, mada nije toliko opasna
PODGORICA, 15. januara - Nakon što je Veterinarska uprava Srbije obavestila svoje kolege u Crnoj Gori da je registrovala prve slučajeve kokošije kuge, crnogorska Veterinarska uprava zabranila je uvoz živine i živinskih proizvoda, uključujući i jaja iz Srbije u Crnu Goru. To je i razlog što se već nekoliko dana u crnogorskim maloprodajnim objektima ne može naći sveže živinsko meso, a samo retke, manje, privatne prodavnice i mesare nude kokošije proizvode i to uglavnom domaćih proizvođača.
Zabranu uvoza živinskog mesa iz Srbije u Crnu Goru potvrdio je i direktor Veterinarske uprave Ivan Popović, koji je rekao da je zabrana uvedena pre nekoliko dana, odnosno "čim je vest objavljena na sajtu Svetske organizacije za zaštitu zdravlja živine".
Veterinari su crnogorsku javnost obavestili da kokošija kuga ima simptome slične ptičijem gripu, ali da nije opasna po čoveka koliko ovaj visokozarazni virus. Prema njihovim rečima, uprkos tome što od kokošije kuge oboleva samo perad, ona i kod ljudi može da izazove blaže smetnje, u prvom redu upalu očnih kapaka, odnosno konjunktivitis.
Popović je, takođe, juče potvrdio da nijedna sporna pošiljka peradi, po potvrđivanju kokošije kuge, nije prešla crnogorsku granicu, te da će zabrana uvoza ostati na snazi sve dok Srbija ne odjavi bolest. On takođe tvrdi da u Crnoj Gori nema kokošije kuge.
- U Crnoj Gori je na snazi vakcinacija protiv ove opasne bolesti. Vakcina je besplatna za sve vlasnike živine u proleće i na jesen tako da do sada nismo imali problema sa ovom bolešću - kaže Popović.
Inače, Veterinarska uprava Crne Gore najavila je da će uskoro, u saradnji sa komisijom Evropske unije, početi kategorizaciju farmi u ovoj republici, te da će svako uzgajalište koje ne bude ispunjavalo predviđene zahteve biti ugašeno.
Protiv takve odluke su se pobunili vlasnici farmi koji kažu da od države ne dobijaju ni minimum pomoći, da je veterinarska služba neefikasna i nestručna a preparati za lečenje skupi, "čak tri puta skuplji nego u susednoj Srbiji". Zbog toga, tvrde oni, samo za lečenje, odnosno kupovinu preparata, moraju da izdvoje 2.000 evra godišnje.
Đ. Brujić
[objavljeno: 16.01.2007.]
