Izvor: B92, 28.Apr.2013, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogatiji ste, a mi vas spašavamo

Zagreb -- Zašto su Nemci besni na južnjake i kakve to veze ima s Hrvatima, piše Jutanji list.

Prosečno neto bogatstvo kiparskog domaćinstva je tri puta više od nemačkog. Pa ipak, zadatak je Nemačke da spasi Kipar. Može li se napor spašavanja evra nazvati poštenim ako su ljudi koji žive u zemljama kojima je potrebna pomoć bogatiji od onih koji žive u zemljama koje tu pomoć pružaju?

Odavno je trebalo održati raspravu o preraspodeli tereta. Slike koje svakodnevno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stižu iz glavnih gradova zemalja zahvaćenih krizom su zbunjujuće, piše Jutarnji list.

Na primer, u Nikoziji, glavnom gradu Kipra, hiljade je ljudi protestovalo protiv poreza na bankovne depozite noseći slike Hitlera i transparente protiv Angele Merkel od kojih je jedan bio:

“Merkel, tvoj je nacistički novac krvaviji od bilo kakvog opranog novca”.

Nemačka kancelarka slično je dočekana i u Atini, u oktobru 2012. Stariji je čovek s urednim brkovima i ispeglanim pantalonama stajao na trgu Sintagma. Reči ispisane na njegovom transparentu oštro su se kosile s njegovim uglađenim izgledom: “Gubi se iz naše zemlje, kujo”.

Ali uprkos takvim rečima, protestanti i svi kritičari Angele Merkel u Rimu, Madridu, Nikoziji i Ateni slažu se u jednom: Nemačka treba da plati spašavanje evra, koliko god je moguće, a svakako više nego što je do sada platila. Oni tvrde da je Nemačka bogata zemlja koja je više od svih drugih zemalja profitirala uvođenjem evra i koja je druge evropske zemlje preplavila svojim izvozom te se obogatila na njihov račun.

Ali postoji i druga slika Nemačke, ona koja se temelji na brojevima, a ne na osjećajima. Brojke je prošle nedelje objavila Europska centralna banka (ECB). Ta brojčana slika pokazuje zemlju čija domaćinstva u proseku poseduju manje od onih koji traže njihov novac.

U takvom poretku imovine, Kipar je na drugom mestu među evropskim zemljama dok je Nemačka puno niže, čak niže od druge dve zemlje zahvaćene krizom, Španije i Italije. I sada bi Kipar, sa svojim bogatim domaćinstvima, trebalo da dobije 10 milijardi evra (13,1 milijardu dolara) od Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM), finansijskog sigurnosnog sistema evrozone, te Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Takve su barem odluke donesene nakon dramatičnih pregovora, koje nemački parlament, Bundestag, treba tek da obobri. Ali javlja se novo pitanje: Zašto se zapravo ovo radi? Nije li Kipar dovoljno bogat da pomogne samome sebi?

U svetlu studije Evropske centralne banke, potrebna je nova rasprava o strategiji spašavanja evrozone. Do sada su poreski obveznici snosili rizike ove strategije jamstvom svih zajmova koje je Evropski mehanizam za stabilnost isplatio zemljama u nevolji. Grčka, Irska, Portugal i Španija već su deo te grupe, a sada im se pridružio i Kipar.

Nemačka već jamči za 100 milijardi evra kredita. Prema proceni nemačkog Udrućenja poreznih obveznika, ako se još zemalja nađe u teškoćama, iznos novca za koji bi Nemačka garantovala mogao bi se popeti na više od 500 milijardi evra. Ta brojka ne uključuje latentne opasnosti u bilansu ECB.

Osim toga, kamatne su stope veoma niske jer Evropska centralna banka preplavljuje evrozonu novcem za stabilizaciju sistema.

Ljudi koji štede novac trenutno izvlače deblji kraj s obzirom da im se potajno oduzima imovina. S druge strane, oni koji imaju dovoljno novca za ulaganje u dionice i nekretnine profitiraju od procvata podstaknutog sredstvima koji dolaze od Evropske centralne banke. Drugim rečima, poreski obveznici i obični štediše plaćaju napore za spas evra, koji primarno koriste bogatim u najproblematičnijim zemljama Evrope. Njihova je imovina u velikoj meri netaknuta, dok se imovina njihovih spasioca polagano gubi.

Do sada su bogati samo dva puta sudelovali u spašavanju. U slučaju Grčke, vlasnici državnih obveznica morali su se odreći dela svojih potraživanja dok su u slučaju Kipra bankarki depoziti u iznosu od 100.000 evra bili delom ili u potpunosti izgubljeni. Oba slučaja označavaju prekretnicu, pokazujući kako vlade davatelji više nisu spremne snositi sve rizike bez da deo računa plate privatnici koji su ikoristili spašavanje evra.

Ali to bi mogao biti samo početak. Trenutna je strategija nepoštena jer teret raspodjeljuje jednostrano. To je ekonomski opasno jer bi preveliki teret mogao pasti na zemlje davatelje. A ako one posustanu, monetarna će se unija neizbežno raspasti. Osim toga, do danas su programi pomoći samo zamenili stare dugove novima tako da se te zemlje nikada neće osloboditi dugova. Naprotiv, potrebne mere štednje guše i smanjuju Grčku ekonomiju kao i ekonomije drugih južnoevropskih zemalja.

Puno bi pametnije i poštenije bilo kada bi zemlje u krizi upotrebile svoju moć kako bi smanjile dugove, prvenstveno na način da posegnu za imovinom svojih građana više nego ikad pre. Kao što je pokazala nedavna studija Evropske centralne banke, za to postoji dovoljno novca. Brojke su potencijalno eksplozivne. Na pirmer, prosečno nemačko domaćinstvo ima imovinu u vrednosti od 195.000 evra, skoro 100.000 evra manje nego prosečno špansko domaćinstvo. Prosečno je neto bogatstvo kiparskog domaćinstva 671.000 evra, što je tri puta više od nemačkog. Italijanska i francuska domaćinstva su takođe znatno bogatija od nemačkih.

Nastavak na B92...