Izvor: Blic, 14.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogati kupuju zemlju
Bogati kupuju zemlju
Za kupovinu dva preduzeća koja imaju poljoprivredno zemljište, 'Napredak” iz Stare Pazove i 'Jedinstvo” iz Apatina, vlada veliko interesovanje. U oba slučaja svoje ponude na tenderu dostavili su 'Delta M”, čiji je vlasnik Miroslav Mišković, i 'MK komerc” Miodraga Kostića. Razlog zašto su poljoprivredni kombinati i preduzeća na meti domaćih biznismena mnogi vide u njihovoj niskoj ceni. Jer, priključenjem u Evropsku uniju, cena oranica povećaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se višestruko. Ipak, to nije jedini motiv, pojedini kupci, pak, žele da zaokruže proces od proizvodnje do prodaje.
Prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, ukazuje na to da postoji više razloga kupovine poljoprivrednih dobara i preduzeća.
- Prvi je stvarni interes da se organizuje poljoprivredna proizvodnja i ostvari profit u agrobiznisu. Drugi je pranje novca. Sigurno da su neki vlasnici ovakvih investicija koji ne mogu da dokažu poreklo kapitala učestvovali na aukcijama i tenderima. Treći razlog je profitabilno ulaganje kapitala, kako bi se kasnije ta imovina, to jest zemljište, preprodala. Činjenica je da se poljoprivredno zemljište sada kupuje i prodaje u bescenje, ali našim priključenjem Evropskoj uniji cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji porašće desetostruko - kaže za 'Blic” prof. dr Ševarlić.
Niska cena zemlje
Naš sagovornik smatra da su sadašnje cene po kojima se prodaje zemljišta nerealne. A da je tako, po rečima prof. Ševarlića, pokazuje računica koliko je svojevremeno s jedne strane uloženo u uređenje tog zemljišta (sistemi za navodnavanje, poljski putevi, metrozaštitni pojasevi, regulacija vodotoka, komasacija, arondacija...), a kolika je, na kraju, njegova cena.
Početkom novembra, biće poznato ko je od četiri zainteresovana dostavio najbolju ponudu za kupovinu preduzeća za gajenje žita, useva i zasada 'Napredak” iz Stare Pazove. Za ovu firmu, koja ima 6.175 kvadrata poljoprivrednog zemljišta, ponude su podneli Veterinarski zavod Zemun, 'Delta M”, 'MK komerc” i češka firma 'Setuza”.
Dva poznata biznismena Mišković i Kostić zainteresovana su i za kupovinu firme koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom 'Jedinstvo” iz Apatina. Za ovo preduzeće za gajenje žita, useva i zasada, koje ima 40.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, ponudu su dostavili i Mađari.
Orijentacija 'Delta holdinga” poslednjih godina jeste ulaganje u proizvodnju hrane. Otuda nije čudno što ova kompanija želi da zaokruži ceo lanac - od proizvodnje do prodaje prehrambenih proizvoda . Pojedini proizvođači, pak, žele da obezbede jeftiniju sirovinu za svoju proizvodnju. Konkretno, to je slučaj 'Nektara”, proizvođača sokova iz Bačke Palanke. Kako je nedavno za 'Blic” izjavio Bojan Radun, izvršni direktor 'Nektara”, ova kompanija nije zainteresovana za velike i trome agrokomplekse, jer je njihova cena nerealno visoka, ali ih veoma zanima zemljište pogodno za proširenje proizvodnje voća, a koje se ne nalazi predaleko od fabrike.
Svojinska struktura
U Srbiji ima 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta. Većina tog zemljišta je u posedu seljaka, 700.000 poljoprivrednih proizvođača, koji u proseku raspolažu sa približno 2,5 hektara, a oko 630.000 hektara je u društvenoj, državnoj ili zadružnoj svojini. Od toga, 240.000 hektara je u državnom vlasništvu.
Svojinska struktura u ovim poljoprivrednim dobrima je takva da je 50 odsto zemlje u društvenoj, 40 odsto u državnoj, 3,5 odsto u zadružnoj, a čak 6,5 odsto zemlje vlasnički je sporno. Do sada privatizovana dobra imala su zemlju u društvenom vlasništvu, koja mogu da budu predmet kupoprodaje, ali i mnogo više zemljišta u državnoj svojini. Te njive, međutim, ne mogu se privatizovati, ali kupac stiče pravo da ih koristi.
- Prvi put ove godine Ministarstvo poljoprivrede Srbije pokrenulo je postupak za naplatu zakupa za korišćenje državnog zemljišta kojim su ranije raspolagali poljoprivredni kombinati i preduzeća koja su privatizovana. Početna cena je 4.000 dinara po hektaru, a u zavisnosti od zainteresovanosti, u pojedinim slučajevima biće i viša. U privatnom zakupu, cene su više i to dvostruko, ali se radi o manjim površinama. Svaki građanin koji ima slobodnog kapitala poželjno je da ulaže u kupovinu poljoprivrednog zemljišta, budući da cene tog prirodnog resursa u slobodnoj kupoprodaji stalno rastu - zaključuje prof. dr Miladin Ševarlić. Danijela Nišavić
