Izvor: Politika, 01.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogataši pod lupom
U proveri poreznika će se naći svi oni čija je neprijavljena imovina vrednija od 20 miliona dinara
Biznismeni, političari, menadžeri, savetnici, estrada, sportisti, preduzetnici... od danas će biti pod lupom poreznika. Naime, usvajanjem pravilnika o unakrsnoj proceni imovine i primanja u Srbiji konačno počinje poresko "češljanje" svega što poseduju najbogatiji.
Vladimir Ilić, direktor Poreske uprave, izjavio je juče za "Politiku" da akcija ne kreće baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa današnjim danom, ali da odlaganja više neće biti, kao i da se provera odnosi apsolutno na sve. Bilo da je reč o političarima, sportistima ili biznismenima, aršin će biti za sve isti. Jer, pred Zakonom su svi ravnopravni.
Poreznici će, samo poštujući Zakon o poreskoj administraciji i poreskom postupku, koji je donet 2003. godine, unakrsnom proverom pokušati da utvrde da li je bilo utaje poreza i po tom osnovu sticanja velikog bogatstva.
Prema ovom zakonu svi koji su 1. 1. 2003. godine imali imovinu vredniju od 20 miliona dinara bili su u obavezi da istu prijave, kako se ne bi našli na udaru zakona. Prema rečima Vladimira Ilića, imovinu veću od ovog iznosa prijavilo je tek 1.298 imućnih u Srbiji, a sasvim je izvesno da je takvih bar deset puta više.
U prilog takvoj tvrdnji je i činjenica, kaže Ilić, da UBPOK, BIA, policija vrlo često šalju zahteve Poreskoj upravi da se kroz unakrsnu procenu imovine i primanja uđe u trag i kriminalcima za koje se gotovo sigurno zna da se bave prodajom droge ili nekim drugim nelegalnim poslovima koji donose milionske sume, a da za to ne postoji dokaz. Osim kroz imovinu koju imaju.
Ilić podseća i da je mnogo onih koji nemaju ni dan radnog staža ili se vode kao socijalni slučajevi, a imaju imetak kakav malo ko sebi može da priušti radeći ceo vek. Zato je ovo pravi put da se prljave radnje dokažu i na ovaj način, kažu u upravi.
Iako nevoljno govore o tome da li već imaju spisak sumnjivih, odnosno onih čiji imetak vredi pet i deset puta više od propisanog limita od 300.000 evra, u Poreskoj upravi se saznaje, da je takvih za sada oko 10.000 u Srbiji.
Ubacivanjem u postupak, na bazi indicija, poreznici tačno znaju šta je neko imao 1. 1. 2003. kada je imovinu prijavio, sada pokušavaju da utvrde iz kojih "realnih" izvora je stečeno sve ostalo. Ukoliko "osumnjičeni" uporno odbija da prizna poreklo svog bogatstva, poreznici će izlaziti na lice mesta. Sve u cilju da onaj ko je, primera radi, prijavio godišnju zaradu od oko 700.000 evra, a istovremeno stekao imovinu vrednu pet miliona evra, da utvrde – kako je to moguće.
Ukoliko se potvrde sumnje da je reč o kriminalnim radnjama, jer vlasnik ne može da objasni odakle mu pare za sve što ima, sledi ne samo krivična prijava za klasičnu utaju poreza već i obračun osnovica za porez koju čini razlika između pet miliona i 700.000 evra i na koju će se platiti porez od 20 odsto.
Pravilnik o unakrsnoj proceni je konačno "stavio" u funkciju zakon. On istovremeno daje i adekvatan tretman povezanim licima, rodbinskim vezama. Kriterijume za sprovođenje unakrsne procene vrlo jasno definiše postupak i način utvrđivanja poreske osnovice za oporezivanja bogatstva.
Unakrsna procena poreske osnovice podrazumeva da se porez na dohodak građana može utvrditi i kao razlika između vrednosti neto imovine na kraju i na početku kalendarske godine, uvećane za procenjene privatne izdatke, s jedne strane, i prijavljenog dohotka, s druge.
Unakrsna provera imovine nije, ističu u Poreskoj upravi, zamena za ispitivanje porekla imovine. Ona je samo način da se otkrije čitav niz prihoda koji uopšte nije registrovan, a za koji svi znaju da postoji.
--------------------------------------------------------------------------
Zatvor za utaju
Ko izbegne da plati porez veći od 100.000 dinara, moraće da odleži kaznu zatvora od tri godine i uz to da plati novčanu kaznu. Ukoliko je utaja veća od milion dinara, kazna zatvora je od šest meseci do pet godina. Za pokušaj utaje preza na primanja veća od tri miliona dinara, kazna zatvora je 10 godina. Za teža dela sledi i zabrana obavljanja delatnosti od jedne do pet godina.
"Bogataši" koji tvrde da nemaju od čega da plate porez moraće da zaborave na sve dotadašnje udobnosti, jer će im pokretna i nepokretna imovina biti zaplenjene i stavljene na doboš.
Imovinu čine nepokretnosti: stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište, akcije ili udeli u firmama, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovila i avioni, štedni ulozi i gotov novac. U prijavu za evidenciju imovine unose se i podaci o imovini povezanih lica. Prijava za evidenciju imovine služi isključivo za sprovođenje unakrsne procene poreske osnovice.
-------------------------------------------------------------------------
Radoman umesto Ilića
Vladimir Ilić, direktor Poreske uprave, najverovatnije više neće biti na toj funkciji. Na "Politikino" pitanje da li je, kako se govori, zaista unapređen novom funkcijom u Narodnoj banci Srbije ili u Ministarstvu finansija, Ilić je rekao da pitamo ministra finansija, koji o tome odlučuje.
Kako se pouzdano saznaje, Vladimir Ilić odlazi sa mesta prvog čoveka Poreske uprave zbog budućeg većeg angažmana u stranci G 17. Najverovatnije je da bi trebalo da se nađe na mestu zamenika ministra finansija.
"Politika" pouzdano saznaje da bi Ilića trebalo da nasledi Zoran Radoman, direktor Regionalnog centra Novi Sad.
Jasna Petrović
[objavljeno: 01.08.2006.]
