Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogat seljak, bogata Srbija
Vidim samo tri resursa u ovoj državi s kojima imamo razvojnu šansu: usluge, agrar i ljudske resurse, kaže ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Slobodan Milosavljević
INTERVJU
Moja je želja da seljak bude bogat, imućan, da dobro živi i on i njegova porodica. Srbiju više ne sme da plaši bogat seljak. Život na selu treba da postane privilegija, baš kao što je to slučaj, recimo, u Austriji, Engleskoj ili Nemačkoj, a sve više i u Sloveniji i Hrvatskoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kod nas je, nažalost, u 99 odsto slučajeva to hendikep. Nedostatak infrastrukture, slab prevoz, manjak kulturnih i zdravstvenih sadržaja, telekomunikacija... tera ljude u gradove, izjavio je na "Politikinom" poslovnom klubu dr Slobodan Milosavljević, ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, odgovarajući na pitanje novinara Ekonomske rubrike – šta će mu biti najvažniji cilj u novom resoru.
Da li će se u najavljenoj Strategiji razvoja poljoprivrede naći mere za ostvarenje te želje?
U populistici je mnogo korišćena teza bogatog i imućnog seljaka. Kamo sreće da su svi takvi. Ako se to desi za pet ili deset godina, Srbija će biti bogata zemlja, a ja ću ispuniti svoj zadatak.
Na šta tačno mislite? Mi smo i do sada imali dobre razvojne papire...
Mi nismo krenuli od nule u izradu nove strategije. Naš je problem što taj dokument ni posle tri godine, otkako je pripremljen, nije usvojen u Skupštini. Nelogično bi bilo da posle tri godine, nakon svih promena koje su se desile za to vreme, tu istu strategiju, bez ikakvih promena, opet pošaljemo parlamentu.
U čemu joj vidite mane?
Dve su glavne primedbe. Prvo, nije konsultovana baza. Strategija je rađena kabinetski. Drugo, strategija je previše globalna. Bez kvantifikacija. Mi te dve stvari želimo da ispravimo. Pozvali smo sve predsednike opština, sva relevantna poljoprivredna udruženja, kompletnu nauku u poljoprivredi i rekli im: sada recite šta imate ili se posle ne bunite. U septembru će se izaći sa izmenjenom i dopunjenom ili novom strategijom. Uslediće zatim još jedan krug konsultacija i posle će se ići na usvajanje u Skupštini, do kraja godine. Ko god može da pomogne, dobro je došao.
Da li Strategija ide u susret nagoveštenim pregovorima sa EU?
Evropska unija će nam verovatno reći koliko čega možemo da proizvedemo, ali će to biti na bazi onoga što imamo. Moj zadatak je da i tu priču podignemo na viši nivo. Da povećamo površine i količine, ukupnu proizvodnju, a naročito kvalitet robe kako bismo imali jaču pregovaračku poziciju.
Čuju se tu i tamo zamerke na račun agrarnog budžeta od oko 26 milijardi dinara. Kako Vi na njih gledate?
Svako ko se buni protiv većeg agrarnog budžeta i protiv je novih davanja poljoprivredi, ne želi dobro svojoj zemlji. Od toga kolike ćemo dobiti kvote, koliko ćemo biti uspešni u pregovorima sa EU, zavisiće i ukupan rezultat Srbije. Poljoprivreda i prehrambena industrija prave trećinu nacionalnog kolača, a bar 40 odsto stanovništva oslonjeno je na nju. Možda neko nije svestan, ali mi ovog časa određujemo budućnost Srbije do kraja ovog veka. To je suština priče zašto agrarni budžet mora da raste.
EU ima deficit od oko 300.000 tona junećeg mesa godišnje, a Srbija izvoznu kvotu od 10.000 tona i najkvalitetniji "bebi bif" u regionu. Lane smo izvezli svega 1.700 tona mesa. Šta na to kaže Strategija?
Ako uspemo da podignemo proizvodnju i jedan deo tog evropskog deficita pokrijemo, možemo biti konkurentni. Tvrdim da to možemo jer imamo pašnjake, kvalitetnu vodu, vazduh i zemlju. Možemo ako se dobro organizujemo, poštujući sve standarde EU, da izvezemo ne samo 10.000 nego možda 50.000 ili 70.000 tona mesa godišnje.
Može li seljak da veže sebe i svoga sina za zemlju i stočarstvo na osnovu onoga što ponudi Strategija?
– Upravo joj je to cilj.
Da li u poljoprivredi vidite, iako često osporavanu, razvojnu šansu Srbije?
Vidim samo tri segmenta, tri resursa u ovoj državi sa kojima imamo razvojnu šansu u nekom dužem periodu i gde možemo biti konkurentni. To su: sektor usluga, koji je vezan za geostrateški položaj zemlje, agrar i ljudski resursi.
Sve drugo, žao mi je što to konstatujem, za nekoliko godina menjaće adresu. Ide se ka Indiji, Kini, Bangladešu, Pakistanu... ka mnogoljudnim zemljama. Imao sam priliku da neke od tih zemalja i posetim. Ostao sam zapanjen brzinom kojom idu njihove industrije motora, poljoprivredne mehanizacije, aviona, kosmičkih satelita...
Kako se odupreti takvoj konkurenciji i – čime?
Naša velika prednost je kvalitet zemlje, vode i vazduha. To je nešto što smo od prirode dobili. Pitanje je da li ćemo biti dovoljno pametni da to sačuvamo od zagađenja ili uništenja. I, kao drugo, da li ćemo uspeti da napravimo robne marke u poljoprivredno-prehrambenoj industriji. To je suština.
Poljoprivredu moramo postaviti na tržišne principe. Nije najvažnije samo proizvesti, već postići kvalitet, napraviti finalni proizvod. Nama je, međutim, dosad nedostajala poslednja faza u poljoprivredi – tržište. Bilo nam je važnije da izguramo pet tona pšenice ili sedam tona kukuruza po hektaru. Pšenica je, međutim, berzanski proizvod na kome se, zbog skučenog proizvodnog prostora i skromnih prinosa, ne može mnogo zaraditi.
Šta to govori?
Najveći problem srpske poljoprivrede je veoma nizak stepen finalizacije primarnih poljoprivrednih proizvoda. Nemamo, ili su veoma retke, robne marke u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji. Koka-kola je, u suštini, zašećerena vodica, ali je to svetski brend koji vredi. To nam nedostaje. I to shvatam kao jedan od mojih glavnih zadataka. Znači, ne ići po svaku cenu na količinu, nego na kvalitet, prepoznatljivost robnih marki i adekvatnu cenu.
Kojim mehanizmima to može da se postigne?
Po meni, postoje dva preduslova. Prvi je otvaranje granica za izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda. Objektivno to je još velika prepreka. Jedan veliki segment rada Ministarstva je pomoć primarnoj proizvodnji i prerađivačkom sektoru u ispunjenju evropskih standarda kako bi se otvorile granice za izvoz. U narednih pet do deset godina možemo postići između pet i deset milijardi dolara u izvozu poljoprivrednih proizvoda. Prošle godine je to bilo 1,3 milijarde dolara. Poljoprivreda je jedina imala suficit u razmeni sa svetom.
Potrebna nam je, koliko god to delovalo apsurdno, promena ukupnog imidža zemlje. Jer, da bi neko kupovao našu robu u Evropi ili u Americi, mora da ima i pozitivnu predstavu o zemlji. Na tome radimo od 2000. godine, popravljamo kontinuirano naš imidž, ali su posledice onih katastrofa iz 1990-ih još uvek bolne.
Da li je već određen i neki slogan kao "kvalitet Srbije" ili nešto slično?
Ne. Marketinški stručnjaci će to modelirati i napraviti, ali je to suština. Potrebna su za to još dva preduslova. Prvi je zabrana proizvodnje genetski modifikovanih organizama u Srbiji, zatim bolja kontrola na granici u vezi sa uvozom i švercom modifikovanog semena, kao i najoštrije kazne za to. I, da se ne zaboravi. Vrlo je bitna i edukacija poljoprivrednika. Da oni sami ne zagade zemlju kojom raspolažu prekomernom upotrebom đubriva ili pesticida.
Šta nam možete reći o sada aktuelnim temama? Recimo, o žetvi pšenice ili predstojećim otkupima...
Najpre, menjamo terminologiju. Više nema otkupa, već kupovine. To je tržišna kategorija i nema otkupnih, već tržišnih cena.
Za kraj, kakav berićet možemo očekivati ove godine?
U proteklih mesec dana, koliko sam ministar, palo je toliko kiše da je osetno popravljen rod svih kultura. Ne samo pšenice, već i kukuruza, repe i svega drugog. To, naravno, nije moja zasluga, ali očekujem da ćemo imati dobru žetvu i jesenju berbu. Popunićemo bilansne potrebe, a potom imati dosta proizvoda za izvoz. Kako smo se nadali, dobro smo se udali.
Vesna Jeličić – Slobodan Kostić
[objavljeno: 24.06.2007.]
.jpg)
