Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blokiran granični prelaz kod Šida
Zbog protesta poljoprivrednika u Srbiji i danas je blokiran međunarodni granični prelaz Tovarnik-Šid izmedu Hrvatske i Srbije. – Blokirano više putnih pravaca u Vojvodini
TOVARNIK – Granični prelaz do daljnjeg je zatvoren, a putnici i vozila preusmeravaju se na granični prelaz Ilok, izjavio je agenciji Hina načelnik za granicu hrvatske Vukovarsko-sremske policijske uprave Tomislav Iljić.
Prema njegovim rečima, železnički saobraćaj između Tovarnika i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šida se odvija nesmetano.
Više putnih pravaca u velikom delu Vojvodine trenutno je blokirano zbog protesta poljoprivrednika, izjavila je danas Tanjugu Olgica Likić iz informativne službe Auto moto saveza Srbije.
Za sada su prohodni autoputevi od Beograda preko Novog Sada do Horgoša, kao i od Beograda do Šida, ali su blokirani prilazi Šidu, kazala je Likićeva.
Blokirani su putni pravci Ruma - Šabac, zatim od Pančeva prema Kovinu, Vršcu i Beloj Crkvi, Nova Pazova - Batajnica, Novi Sad - Zrenjanin, Bečej - Novi Bečej, navela je Likićeva.
Blokiran je putni pravac Sombor - Subotica, Sombor - Kljajićevo - Bačka Topola, Kula - Vrbas, Sombor - Odžaci, Novi Sad - Bačka Palanka, kazala je Likićeva.
Uz to, blokirani su i putevi na izlazu iz Zrenjanina, objasnila je Likićeva.
Sa druge strane, trenutno je prohodan putni pravac Kikinda - Padej - Čoka - Senta, istakla je Likićeva.
Svi magistralni putevi u Vojvodini trenutno su blokirani zbog protesta poljoprivrednika osim puta Beograd - Novi Sad - Horgoš, izjavio je Tanjugu dežurni dispečer Beogradske autobuske stanice Slobodan Kandić.
Kandić je rekao da su blokirani putevi u pravcima prema Pančevu, Kikindi, Pančevu, Kovinu i Beloj Crkvi i Zrenjaninski put.
Sa Beogradske autobuske stanice planirano je, inače, 720 polazaka, ali postoji problem polaska autobusa u pravcu Vojvodine zbog blokade puteva i protesta poljoprivrednika, rečeno je jutros Tanjugu u otpravničkoj službi BAS-a.
Dežurni dispečer preduzeća „Lasta” Miodrag Milenković izjavio je Tanjugu da je planirano da 571 vozilo ostvari 6.126 polazaka, a da blokada puteva i protest poljoprivrednika stvaraju probleme u saobraćaju autobusa u pravcu Banata.
Stručnjaci: Ratari zarađuju i bez subvencija
BEOGRAD – Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda utvrdio je analizom proizvodnje da ratari u Srbiji, koji se bave uzgojem kukuruza i pšenice, zarađuju 742 evra, odnosno 1.007 evra po hektaru, i to bez subvencije od 14.000 dinara.
Kako je navedeno u analizi, u koju je agencija Beta imala uvid, prosečna proizvodnja kukuruza od osam tona po hektaru, trenutno na berzi košta 1.728 evra, a troškovi za seme, mineralno đubrivo, stajnjak, upotrebu mehanizacije iznose 986 evra.
Za prosečan rod pšenice od četiri tone po hektaru i uz sadašnju cenu na Produktnoj berzi u Novom Sadu, zarada iznosi 1.809 evra, dok su troškovi proizvodnje 802 evra po hektaru.
Predsednik Društva agranih ekonomista Srbije i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić rekao je agenciji Beta da te proračune „treba uzeti sa oprezom, jer su rađeni na osnovu trenutnih cena žitarica na berzi”.
Kako je objasnio, u vreme žetve i otkupa cene su daleko niže, tako da i poljoprivrednici dobiju mnogo manje novca, nego što je navedeno u proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Dodao je da je potrebno utvrditi i koliko je od 120 miliona evra koje je na ime subvencija po hektaru prošle godine dobilo oko 74.000 registrovanih poljoprivrednika, završilo kod onih koji imaju manje posede, a koliko kod onih sa velikim gazdinstvima.
Prema njegovim rečima, nije dobro ni to što je 76 odsto novca za subvencije koji je dodeljen prošle godine završilo u Vojvodini, a ostatak u užoj Srbiji, iako učešće centralne Srbije u ukupnoj strukturui obradivih površina iznosi 61 odsto.
„O tom regionalnom disbalansu, govori i procena da je od 250.000 hektara neobrađenih oranica u Srbiji, samo 10.000 u Vojvodini, dok je ostatak u užoj Srbiji”, kazao je Ševarlić.
Kako je objasnio, razlog takvog stanja je to što se proizvođači u centralnoj Srbiji koji imaju manje posede ne registruju, jer su im izdaci za poreze i doprinose na ime osiguranja poljoprivrednika, što je uslov da konkurišu za subvencije, veći nego iznos pomoći koju bi dobili po hektaru.
„U sistem subvencija nisu uključene ni površine pod voćem i vinogradima, kao ni pašnjaci”, kazao je on.
Ševarlić ipak smatra da je nužno da poljoprivrednici, a posebno ratari, shvate da Srbija mora da menja strukturu subvencija u korist stočarstva.
Podsetio je da stočarstvo svake napredne poljoprivredne zemlje u ukupnoj strukturu agrara učestvuje sa najmanje 60 odsto, dok je u Srbiji to učešće iznosi 28 odsto.
„Srbija nema stočni fond koji može da preradi kukuruz koji se proizvede, pa smo tako postali njegovi veliki izvoznici, umesto da izvozimo meso i prerađevine, koje imaju veću tržisnu vrednost”, kazao je Ševarlić.
Ševarlić podseća da se od 2000. godine do sada na čelu Ministarstva poljoprivrede promenilo 11 ministara ili koordinatora za poljoprivredu i da je sa svkom promenom menjana i agrarna politika, što je „nedopustivo”.
Prema njegovim rečima, nužno je da politika prema poljoprivredi bude utvrđena najmanje na pet godina, kako se ne bi dešavalo da se u sred sezone radova ili pred žetvu ukidaju ranije obećane subvencije ili premije.
--------------------------------------------------------
NVO: Zemljoradnici da ne ugrožavaju bezbednost
Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) apelovao je danas na poljoprivrednike da odustanu od aktuelne forme štrajka i da na drugi način razgovaraju sa državnim organima, ne izazivajući bezbednosnu destabilizaciju u zemlji.
FBD apeluje na zemljoradnike da razmotre drugi vid štrajka i ocenjuje da ti protesti nisu odgovarajući način borbe za svoje interese.
„FBD apeluje na seljake da primene druge metode komunikacije sa državom u zalaganju za svoje interese, a ne da postanu saodgovorni za bezbednosnu i političku destabilizaciju koja ni većini, ni njima ne moze doneti ništa dobrog”, navedeno je u saopštenju.
Poljoprivrednici štrajkuju četvrti dan tražeći poboljšanje vladinih subvencija zemljoradnicima i drže u blokadi puteve na severu zemlje.
Taj Forum je procenio da bi nezadovoljni zemljoradnici mogli da budu predmet manipulacije „onih kojima interese štiti veleposednička i tajkunska Srbija” i podsetio da bi država morala da pronađe i primeni postojeće zakonske mogućnosti i obaveze da obezbedi prohodnost komunikacija.
„Dosadašnja iskustva i mlake reakcije prethodnih vlasti kad je bila u pitanju blokada komunikacija, i u unutrašnjosti i u Beogradu, doprinele su da blokade saobraćajnica postanu gotovo uobičajena i ničim sankcionisana praksa”, piše u saopštenju.
FBD je upozorio da višednevni protesti zemljoradnika u Vojvodini ponovo aktuelizuju pitanja sposobnosti, odgovornosti i obaveze države da građanima obezbedi slobodu, mogućnost kretanja i prohodnost komunikacija i ocenio da aktuelne blokade puteva u Vojvodini „dramatično povređuju” ta prava.
Tanjug, Beta
objavljeno: 02.06.2011
