Izvor: Politika, 02.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliže EU, bliže investitorima
Čim Srbija postane kandidat za članstvo u Evropsku uniju, to će biti veliki signal za ulaganje u njenu privredu
Najgori talas krize u svetu je prošao, ističe na početku razgovora za „Politiku” Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Beogradu. Ali, svetska ekonomija posle krize neće ostati ista. Predstoji restrukturisanje ne samo nacionalnih privreda, već i globalnih međudržavnih ekonomija. Najvažniji cilj ekonomske politike trebalo bi da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << efikasno sprovođenje postojećih programa oporavaka privrede i korišćenje odobrenih kredita, što je posebno važno za Srbiju. U ovom okolnostima smanjenje javne potrošnje je neophodno da bi srpska privreda mogla da se rastereti i da se brzo oporavi, smatra naš sagovornik.
On smatra da postoje segmenti u privredi Srbije koji mogu da privuku strane ulagače. Naročito kada Srbija postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Jer, evropska perspektiva je magnet za strane investitore.
Da li Nemačka, kao najjača evropska privreda, može da pomogne Srbiji u prevazilaženju posledica krize?
Konjunkturnim merama Nemačka indirektno podržava celu evropsku privredu i, naravno, Srbiju koja gotovo 55 odsto svog izvoza plasira na evropsko tržište, inače potpuno otvoreno za njene proizvode. Postoje mnogi projekti koje nemačka vlada finansira preko svoje razvojne banke KfW, poput onih za razvoj infrastrukture u različitim oblastima, koji mogu da se proširuju i ubrzavaju. Takođe, Srbija može, zajedno sa većim nemačkim firmama, da aktivira dodatna sredstva za finansiranje izvoza ili za ulaganje u novu opremu. Bitno je da je reč o održivim projektima, prihvatljivim za obe strane. I nije samo reč o velikim investicijama u infrastrukturu, što zahteva ogromna sredstva. Nemačka i evropskim firmama nudi rešenje za bolje i efikasnije korišćenje postojeće infrastrukture, na primer u železničkom transportu na Koridoru 10. U 2008. godini, skoro 25 odsto ukupnog nemačkog izvoza u Srbiju bile su mašine i savremena oprema u vrednosti od oko 400 miliona evra, što direktno doprinosi modernizaciji i poboljšanju konkurentnosti srpske privrede. Srednjoročno, sa oporavkom svetske ekonomije i kada Srbija dobije status kandidata za članstvo EU, nemačka privreda će najverovatnije biti najveći izvor grinfild investicija u Srbiji.
Kao ugledni ekonomski ekspert, šta biste preporučili srpskim privrednicima da što bezbolnije prevaziđu trenutne posledice globalne recesije?
Prva faza tranzicije posle 2000. godine je završena. U procesu privatizacije nije u dovoljnom obimu zastupljen strani kapital, uvedene nove tehnologije i otvorena nova tržišta, a investitori koji su preuzeli imovinu biće u situaciji da sa njom moraju da rade. Za to su im potrebni partneri, možda i nemački. Srbija ima dosta mrtvog kapitala, koji može da se aktivira zahvaljujući upravo krizi. To će doprineti da i cene budu realnije. Inače, danas krediti uglavnom služe za opstanak firmi ali nisu dugotrajno rešenje za privredni napredak. Bitni činioci za poboljšanje kvaliteta jesu konkurentnost i modernizacija. Posledice krize ne mogu se sanirati samo kreditima, oni uglavnom mogu samo da ublaže postojeći udar i zamrznu aktuelno stanje.
Koji segment privrede u Srbiji smatrate neiskorišćenim potencijalom?
Iako nisam detaljno pogledao zakone koji su prošli u Skupštini o zaštiti životne sredine, ako se oni sprovedu i budu u skladu sa standardima EU, smatram da mogu da otvore velike mogućnosti za saradnju i investicije u toj oblasti. Pre svega na uštedi energije u industriji i energetsku efikasnost, ali i saradnju u oblasti nabavke nove opreme za upravljanje otpadom i prečišćavanje otpadnih voda. Postoji mogućnost ulaganja u oblastima obnovljive energije. Podstičemo razvoj tih oblasti, zato što Nemačka u njima ima komparativnu prednost. Nemačka vlada, u ovim kriznim vremenima, nastoji da podstiče izvoz tih tehnologija. Takođe, postoje veliki potencijali u oblasti energetike i saobraćajne infrastrukture. Efikasno sprovođenje velikih projekata, poput izgradnje Koridora 10, ili tendera za nove termoelektrane („Nikola Tesla”, „Kolubara”), moglo bi da bude pokretač ekonomskog razvoja i važan signal za investitore iz drugih grana.
Pored toga, približavanje Srbije EU će uticati i na dalji razvoj prerađivačke industrije, a posebno automobilske, prehrambene i elektronske. Ali i u uslužnom sektoru, posebno u trgovini, postoji prostor za ekspanziju i ulazak novih igrača na tržište. Čim Srbija postane kandidat za članstvo u EU, to će biti veliki signal za ulaganje u njenu privredu. To potvrđuju Bugarska i Rumunija, zemlje u kojima se otkad su postale kandidati za EU obim investicija utrostručio. Evropska perspektiva je magnet za strane investitore.
Nedavno ste održali predavanje u Fondu „Dr Zoran Đinđić”, gde ste mladim ljudima predočili značaj uspešne privredne, političke i kulturne saradnje naših dveju zemalja. Koliko znanje mladih ljudi predstavlja značajan resurs u procesu tranzicije?
Poznato je da su Nemačka i Srbija prirodni privredni partneri. To smo oduvek bili. Pored Rusije koja sa Srbijom uglavnom trguje sa energentima, Nemačka je najveći srpski trgovinski partner. Mi smo i jedan od najvećih investitora, posebno zbog činjenice da su mnoge austrijske firme kćerke nemačkih kompanija. Iz svega toga proističe zaključak da je učenje nemačkog jezika za mlade ljude veoma dobra investicija u budućnost. Podržavamo programe saradnje, kao što je program Fonda „Dr Zoran Đinđić”, kao i povratak mladih stručnjaka iz Nemačke u Srbiju. Drago mi je da vidim da nemačke firme dovode Srbe iz Nemačke i imenuju ih na veoma visoke funkcije.
Zorica Karanović
[objavljeno: 02/06/2009]
.jpg)
