Izvor: B92, 21.Sep.2011, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši "treći svet" spasava evrozonu
Sao Paolo -- Zemlje sa brzim razvojem ulažu u obveznice članica evrozone, emitovane u sklopu paketa za spas tih privreda iz 2010. godine.
Finansijski direktor Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) Kristof Frankel je izrazio veliko zadovoljstvo što su "određene države iz grupe zemalja BRIKS" počele da ulažu u obveznice fonda.
Frankel nije naveo koje su od zemalja BRIKS-a, koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, investirale u obveznice >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje je emitovao fond EFSF, sa kapacitetom za izdavanje obveznica vrednim 440 milijardi evra.
Inače, kako navode svetski mediji, Brazil namerava da predloži članicama grupacije BRIKS da investiraju u uvećanje kapitala Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kako bi na taj način doprinele slabljenju dužničke krize u evrozoni.
Brazil bi mogao da izdvoji do 10 milijardi dolara pomoći evrozoni posredstvom različitih kanala, uključujući investicije u MMF i kupovinu suverenih obveznica. MMF bi, pritom, mogao da obezbedi "najsigurniju" varijantu za koordinisanje mera najrazvijenijih zemalja radi podrške evrozoni.
Zelik: Zemlja u razvoju ne mogu same
Sa druge strane, predsednik Svetske banke Robert Zelik upozorava da se ne može računati da će zemlje u brzom razvoju, koje raspolažu sa više nego dovoljno gotovine, spasiti evrozonu. Naprotiv, manjak poverenja u razvijene privrede bi mogao da ugrozi ulaganja i tražnju u zemljama u razvoju, što bi pogoršalo globalnu ekonomsku krizu, istakao je on.
Predsednica Brazila Dilma Rusef je prošle sedmice izjavila da je njena zemlja spremna da učestvuje u "međunarodnoj" šemi za podršku evrozoni ako EU predloži takvu šemu.
Ministar finansija te zemlje Gvido Mantega je predložio da zemlje BRIKS sprovedu koordinisanu kupovinu obveznica članica zone evra. Javna reakcija na takve predloge od strane drugih članica BRIKS bila je, međutim, uzdržana.
Indija je stavila do znanja da je ta ideja za nju neočekivana, dok je ministar finansija Južnoafričke Republike Pravin Gordan rekao da njegova zemlja nema dovoljno deviznih rezervi za kupovinu evropskih obligacija.
Premijer Državnog saveta Kine Ven Đibao je prošle sedmice naglasio da razvijene zemlje moraju da "srede stanje u svojim kućama", ali nije isključio mogućnost da Peking "pruži ruku pomoći" evrozoni putem investiranja u taj monetarni region.
Vicepremijer i ministar finansija Rusije Aleksej Kudrin kaže da bi zemlje koje imaju velike devizne rezerve mogle, uz određene uslove, da razmotre mogućnost učešća u ukazivanju pomoći članicama evrozone, ali da za sada nema pripremljenih predloga.
Institut za međunarodne finansije (IIF), koji okuplja najveće svetske banke, pozvao je Brazil, Rusiju, Kinu i Indiju da izdvoje 20 milijardi evra za pomoć Grčkoj u smanjenju njenog dužničkog opterećenja.
Planom IIF, koji okuplja oko 400 finansijskih institucija, predviđeno je da MMF otvori račun na koji bi te zemlje, članice organizacije BRIK, mogle da stavljaju novac koji bi bio pozajmljen Grčkoj kako bi vlada u Atini mogla da otkupljuje svoj dug od privatnih investitora.
Prema računici IIF, to dopunsko finansiranje bi moglo da umanji grčko dužničko opterećenje za oko 25 milijardi evra , ili za 11 odsto bruto domaćeg proizvoda Grčke, što bi uticalo i na sniženje troškova pozajmljivanja ostalih perifernih članica evrozone.
