Izvor: Politika, 21.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za PKS
Sedam kandidata za predsednika Privredne komore Srbije čaka na sednicu Upravnog odbora koja će teško moći da bude održana pre septembra I dalje je, zvanično, za predsednika Privredne komore Srbije sedam kandidata. Da je održana sednica Upravnog odbora PKS, koja je bila planirana za ovu nedelju, znalo bi se koliko je zaista "ostalo u igri". Za sada, oficijelno, niko nije odustao, mada se, nezvanično, pominje da su tri kandidata spremna na to, da se četvrti "još razmišlja". U svakom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučaju trojica, prema ovom izvoru, sigurno ulaze u nadmetanje.
Na listi nominovanih su Toplica Spasojević, direktor "ITM grupe", Miloš Bugarin, direktor "PKB korporacije", Dragan Lukač, direktor Regionalne privredne komore Novi Sad, Velibor Sovrović, direktor "Laste", dr Stojan Jevtić, sadašnji v. d. predsednika PKS, Branislav Jovanović, direktor "FAM" Kruševac i Zoran Vacić, direktor "Politike" A D.
Veliko interesovanje za mesto prvog čoveka PKS u javnosti je, međutim, otvorilo pitanje – zbog čega je ova funkcija postala toliko značajna, da su mnogi uspešni privrednici spremni da daju otkaze u svojim firmama i "zasnuju radni odnos" u Komori.
– Oduvek je funkcija predsednika Komore među privrednicima bila, pre svega , stvar prestiža – kaže jedan od funkcionera PKS. Pored dobre plate, kao i ugleda u koji se ubrajaju i "garantovani susreti" sa predsednicima država, premijerima, diplomatama, izvesno je da predsednik PKS ima na raspolaganju i upravljanje veoma vrednom imovinom srpskih privrednika.
Ova institucija raspolaže sa nešto više od 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora na najekskluzivnijim lokacijama u Beogradu. Pored zvaničnog sedišta, koje se nalazi u Resavskoj ulici 13–15 površine 8.000 kvadrata, privrednici imaju i zgradu slične kvadrature "nasred Terazija", kao i zgrade na početku Knez-Mihailove i u Dečanskoj ulici. U Knez-Mihailovoj Komori pripadaju prva tri sprata ukupne površine oko 3.000 kvadrata, dok u Dečanskoj ulici ona ima prostor na trećem i četvrtom spratu. Kada bi se prodavao na tržištu po ceni od 2.500 evra po kvadratnom metru, minimalno bi se dobilo 50 miliona evra. Naravno, nikom u PKS za sada ne pada na pamet da prodaje ove nekretnine, a sve konačne odluke o tome mora da donese Skupština PKS.
Prema našem izvoru, prošle godine PKS je ostvarila prihode od 814,8 miliona dinara ( nešto više od milion evra), rashodi su bili 812 miliona, a ostvarena dobit dva i po miliona dinara. Na strani prihoda, najveći pojedinačni doprinos dolazi od članarina ( 66 odsto ukupnih prihoda, odnosno oko 540 miliona dinara) koju plaćaju preduzeća, banke, osiguravajuće kuće i drugi koji su, prema zakonu, obavezni da mesečno izdvajaju od 0,19 odsto od bruto zarade po zaposlenom.
– Imamo oko 74.000 preduzeća, a naše procene kazuju da članarinu redovno plaća samo između 8 i 12 odsto firmi. Najredovnije platiše su veliki privredni sistemi. Nikada se u istoriji komorskog sistema nije desilo da je Komora tužila nekog svog člana sudu zbog neplaćanja članarine, već uglavnom šaljemo pisma, opominjemo i u stvari molimo da izmire svoje obaveze – kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.
Pored članarine, na listi prihoda PKS nalaze se zakupnine koje u budžetu učestvuju sa 11 procenata i prošle godine iznosile su 92 miliona dinara. One ne čine "čisti prihod", već su u njih uključeni i režijski troškovi. Pojedinačno, najveći zakupac je Agencija za privatizaciju koja ima prostorije u zgradi na Terazijama.
– Nije uvek lako ni sa izdavanjem prostora, upravo je primer naša zgrada na Terazijama gde već godinu dana pokušavamo da nađemo zakupca za ceo treći sprat površine oko 700 kvadrata. Nudimo ga po veoma dobroj ceni od 15 evra po kvadratu i niko neće ceo sprat, već samo sobu ili dve, što nama ne odgovara – ističe naš sagovornik.
Među većim prihodima u PKS izdvajaju se naknade za izdavanje TIR karneta za međunarodni saobraćaj, koje popunjavaju budžet jednak polovini prihoda od zakupnina, kao i naknade za ATA karnete, odnosno privremeni uvoz ili izvoz koji iznose nepunih pola procenta. Učešće u prihodima imaju i naknade za usavršavanje privrednika i organizovanje promocija srpske privrede na skupovima u inostranstvu.
Najveća stavka na strani troškova PKS su plate zaposlenih koje su prošle godine iznosile 48 odsto ukupnih rashoda. Materijalni troškovi poslovanja sa 38 odsto i amortizacija sa osam procenata "zauzimaju" drugu polovinu rashoda, dok ostatak od 8,8 odsto odlazi na rad predstavništava PKS u inostranstvu.
Za sada u Komori niko ne spominje mogućnost ulaska u poslovni aranžman sa hotelskom grupacijom "Hilton", jer se kao moguća lokacija za hotel pominjala u javnosti zgrada na Terazijama. Takođe, niko ne želi da govori ni o dugo najavljivanoj poslovnoj zgradi PKS koja je kao zajedničko ulaganje sa "Energoprojektom" trebalo "da nikne" u novobeogradskom bloku 26, tačno prekoputa bivše zgrade SIV-a.
Svi ovi poslovi biće u nadležnosti budućeg predsednika PKS, a kada će on biti izabran niko od upućenih u komori ne želi da predviđa. Izvesno je da se neće zakazivati sednica Upravnog odbora dok traje sezona godišnjih odmora, odnosno da će se sačekati septembar. Rok za konstituisanje nove Skupštine PKS je 8. septembar, ali to ne znači da do ovog datuma članovi UO moraju da se izjasne o kandidatima za predsednika.
Darko Knežević
[objavljeno: 21.07.2007.]
