Izvor: Politika, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka protiv nezaposlenosti
Predlažemo da se preduzeće koje je zaposlilo najviše novih radnika oslobodi poreza i doprinosa ili da se oni u značajnoj meri smanje, kaže dr Slobodan Milosavljević predsednik PKS
Na dan proslave velikog jubileja Privredne komore Srbije, 150 godina postojanja, privrednici 13. marta kreću u zajedničku borbu za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Koliko je nezaposlenost dostigla velike razmere u Srbiji, najbolje se vidi po tome što se procenjuje da je između 20 i 28 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanovništva bez posla.
– To je trenutno najveći problem u Srbiji i ne vidim ko će imati hrabrosti da odbaci našu inicijativu. Predlažemo da se svake godine izabere preduzeće koje zaposlilo najviše novih radnika, da se ono oslobodi poreza i doprinosa ili da se oni u značajnoj meri smanje. Zahtevaćemo od predsednika Srbije da vlasniku ili direktoru dodeli najviši orden, a i Komora će dodeliti svoju najveću nagradu. Samo takvom akcijom uspeli bismo da za tri do pet godina svedemo stopu nezaposlenosti ispod deset odsto – kaže u razgovoru za naš list dr Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije.
Kao dodatni podsticaj smanjenju nezaposlenosti on navodi da je moguće da se godišnje zaposli 300.000 ljudi, jer toliko ima registrovanih preduzeća i firmi u Srbiji. Kada bi svako zaposlio po jednog radnika, a da se država na godinu dana odrekne poreza i doprinosa na novozaposlenog radnika, onda bi se vrlo jednostavno ostvario ovakav cilj od koga bismo svi imali koristi.
Pred Srbijom je veliki izazov i cilj da narednih godina ostvaruje visoke stope rasta, a preduslov za to su direktna strana ulaganja koja se mere milijardama evra.
– Očekivanja građana i preduzetnika su da stopa rasta bude osam odsto. To je optimalna stopa rasta i nju je moguće ostvariti uz pomoć dve milijarde evra "grinfild investicija" na godišnjem nivou, koja će otvoriti nova radna mesta, pokrenuti kapacitete i povećati konkurentnost privrede. Ovakav rast je moguć i zahvaljujući potpisanom CEFTA sporazumu i sporazumu sa Rusijom o slobodnoj trgovini. Da bi se sve to ostvarilo potrebno je u ovoj godini obezbediti političku i makroekonomsku stabilnost, kao i pravnu sigurnost – ukazuje Milosavljević.
Potrebno je, međutim, što pre usvojiti budžet, uskladiti zakone sa Ustavom Srbije i ubrzati privatizaciju kako bi se okončala do kraja godine. Veliki izazov za Srbiju predstavljaće privatizacija velikih sistema kao što su NIS, EPS, Železnice Srbije, Telekom.
– Osnovni princip privatizacije javnih preduzeća treba da bude zasnovan na tome da ne sme prebrzo da se sprovodi, da ne sme da se da isključivo onome ko ponudi najviše i ne sme u celini da se proda. Sprovedena privatizacija uz ova tri postulata može da garantuje uspeh ukupne tranzicije u Srbiji, jer ne treba zaboraviti da će upravo ove prodaje odrediti rezultat ukupne privatizacije u Srbiji – napominje predsednik PKS.
Tako u EPS-u država treba da ostane vlasnik mreže i distribucije, a investicije strateškog partnera treba usmeriti u povećanje proizvodnje električne energije gradnjom novih hidrocentrala, kako bi se zadražala kontrola nad strateškim proizvodom. Za NIS Milosavljević preporučuje inostrana ulaganja u razvoj kvalitetnih rafinerija, jer Srbija treba da zadrži ulogu koridora za naftovod i gasovod čime će se umanjiti energetska zavisnost države. Na srpskim prugama potreban je i privatni kapital i to samo u transportnoj sferi, dok država treba da zadrži same pruge i brigu o njihovoj bezbednosti. Sa prodajom Telekoma Srbije treba biti oprezan i, prema mišljenju našeg sagovornika, treba sačekati narednih tri do pet godina, kako bi se kompanija što bolje prodala. U tom roku treba da se osete efekti kupovine Telekoma Srpske, kao i ulaganje u trećeg operatera u Crnoj Gori, što će sigurno povećati ukupnu vrednost Telekoma Srbije.
Sredstva iz Nacionalnog investicionog plana su neophodna za razvoj Srbije ali, prema mišljenju našeg sagovornika, neophodno ih je preusmeriti u "investicije koje će stvoriti nove investicije", odnosno u privredu i infrastrukturu, a ne u dosadašnje projekte koji su privredna nadgradnja.
Privrednici Srbije u narednih godinu-dve dobiće novu zgradu, koja će biti izgrađena u novobeogradskom Bloku 26, preko puta bivšeg SIV-a u okviru zajedničkog projekta sa "Energoprojektom". Za dve postojeće zgrade PKS – u Resavskoj ulici i na Terazijama tražiće se suinvestitori kako bi ova zdanja postala hotel odnosno robna kuća. Sve u skladu s vremenom, ali i privredničkom tradicijom čije je temelje postavio pre tačno 150 godina knez Aleksandar Karađorđević.
Darko Knežević
[objavljeno: 10.03.2007.]
