Izvor: Politika, 21.Apr.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Birokratija tupi giljotinu

Ponovo se gube milioni evra zbog nepotrebnih propisa

Zbog neusvajanja 122 preporuke za ukidanje zastarelih i nepotrebnih propisa Srbija gubi 122 miliona evra. Produženje važenja putnih naloga, ukidanje obaveze zaposlenih da potpisuju evidenciju o zaradi, prijava i odjava prebivališta i obaveštenje Poreske uprave o promenama koje se registruju u Agenciji za privredne registre, samo su neke od stavki koje su u okviru giljotine propisa trebale da budu izbrisane do 31. marta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A nisu – zbog otpora pojedinih ministarstava i državnih organa.

Vlada je krajem decembra usvojila 223 preporuke za unapređenje administrativnih procedura (od čega se 138 odnosilo na potpuno ukidanje propisa koji se više ne primenjuju), unapređenje poslovne klime i uštede od 60 miliona evra godišnje. Ove preporuke nisu same po sebi dovoljne, već je trebalo da nadležna ministarstva izmene podzakonska akta. Najveći broj ih se odnosio na poreske propise, propise o obaveznom socijalnom osiguranju i na Zakon o radu.

U izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je napravila presek stanja, navodi se da su u okviru giljotine propisa prihvaćene sledeće preporuke: u Zakon o porezu na dobit uneta su pojašnjenja u delu definicije kapitalne dobiti, autorskih naknada. Potom, priznati su troškovi rezervisanja za naknade zaposlenima, troškovi nastali obezvređivanjem imovine i delimično troškovi reklame za potrebe utvrđivanja poreza na dobit. Dozvoljen je poreski kredit u Srbiji za porez plaćen na kamate i autorske naknade u drugoj državi. Produžen je rok za podnošenje poreske prijave za prihod ostvaren u inostranstvu sa 15 na 30 dana.

Najviše propisa ukinulo je Ministarstvo ekonomije (114), Vlada Srbije je ukinula 15 uredbi, Ministarstvo poljoprivrede je stavilo van snage 15 pravilnika, Ministarstvo za infrastrukturu upola manje, a Republički geodetski zavod samo tri pravilnika.

– Stiče se utisak da umesto bezrezervne podrške, unutar državne uprave postoji snažan otpor izmeni propisa i suštinskom pojednostavljenju procedura. Verovatno najbolji primer za to je da još nije usvojena ni preporuka za uvođenje jednošalterskog sistema u prijavi i odjavi radnika u evidencijama za penzijsko i zdravstveno osiguranje, iako je ova procedura u mnogim studijama označena kao jedan od najveći tereta za privredu, a posebno za sektor malih i srednjih preduzeća. U našoj akciji „Iz lavirinta” najveći pojedinačni broj sugestija i primedbi upravo se odnosio na proceduru prijave i odjave zaposlenih. Saznajemo da postoji dilema koji bi od postojećih organa trebalo da preuzme vođenje jednošalterskog sistema (Fond PIO ili Fond zdravstvenog osiguranja). Jasno je da je neophodna rešenost nosilaca političkih funkcija da sprovedu reformu –  navodi se u izveštaju NALED-a.

Podsetimo, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je u maju 2008. godine pokrenula akciju „Iz lavirinta” sa ciljem da se identifikuju administrativne prepreke za privređivanje u Srbiji i da se pomogne u njihovom uklanjanju. Velike kompanije i mala i srednja preduzeća, opštine, gradovi i nevladine organizacije okupljene su da pomognu Vladi Srbije da rastereti mala i srednja preduzeća i omogući im da budu konkurentnija na međunarodnom tržištu.

U dva izdanja „Sive knjige” objavljeno je više od 250 primedbi i preporuka privrede za promenu postojeće regulative i stvaranja boljeg i efikasnijeg administrativnog okvira. 

–  Rezultati prvog izveštaja ukazuju da država nije učinila dovoljno i da većina preporuka nije sprovedena – navodi se u izveštaju uz napomenu da će i dalje informisati javnost o napretku i stepenu reformisanosti administracije i spremnosti državnih institucija da prerastu u efikasan i transparentan servis na usluzi svojim korisnicima.

On podsećaju da se slične akcije u Evropskoj uniji sprovode više godina da bi se stvorio sistem koji je privredi na usluzi, a ne na teretu.

M. Avakumović

[objavljeno: 22.04.2010]

Nastavak na Politika...