Izvor: S media, 11.Sep.2009, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokratija koči strane investitore
Odgovor na pitanje zašto se Srbija nalazi na dnu lestvice kada su u pitanju konkurentnost i uslovi poslovanja dao je i Aleksandar Šperl, prvi čovek kompanije koja je samo u prve dve godine poslovanja uložila skoro dvesta miliona evra u naše tržište. Predsednik Upravnog odbora „Vip mobajla“ smatra da su dva najveća problema sa kojima se suočavaju strani investitori birokratija i nesigurnost.
- Vreme je teško i svi govore o negativnim stranama. Ali ja volim da mislim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je svaka kriza zapravo šansa. Kada je u pitanju Srbija, situaciju treba iskoristiti da se sprovedu prave reforme koje će poboljšati i ubrzati kako život ljudi, tako i poslovanje u ovoj zemlji. Većina propisa i zakona su zastareli i treba ih menjati. Nisu orijentisani prema poslu. Ukoliko ih sada promenite, biće mnogo bolje kada kriza prođe. Nedavno smo videli maratonsku sednicu u parlamentu, kada je usvojeno preko dvadeset zakona. Mnogo je stvari unapređeno i osavremenjeno. To je dobar način da se stvari poboljšaju.
Ali ni vas nisu zaobišla neprijatna iznenađenja?
- Svesni smo da je kriza i da su budžeti tanki, ali ono što mislim da je bilo loše jeste uvođenje poreza na usluge mobilne telefonije. To je bio negativan signal iz dva razloga. Prvo, kažnjena je industrija koja raste i koja bi trebalo da se podrži. Jer što više ljudi komunicira i ekonomija raste. Drugo, bilo je potpuno neočekivano. Za investitore to znači da je poslovanje ovde nepredvidivo. U tim uslovima niko neće da ulaže novac. Naša investicija je ogromna i zato želimo stabilne uslove u kojima možemo da planiramo svoj posao. Sada ljudi i u drugim industrijama misle da se njima može desiti isto.
Da li očekujete da se porez ukine?
- Zvaničan stav je da je kriza i da porez ostaje. Međutim, ja čujem da neki ekonomisti najavljuju kraj krize i zdrav razum mi kaže da će se to promeniti. Zbog naših korisnika, zbog industrije u kojoj radimo i zbog budućeg ulaganja. Zbog svega toga se nadam da poreza u 2010. godini neće biti. To je moja želja i moja molba.
Kako su vaši korisnici reagovali na uvođenje poreza?
- Osetili su jer plaćaju više, a zauzvrat ne dobijaju ništa. To je bio udarac kako za mlade ljude, kojima je to jedini vid komunikacije, tako i za poslovne ljude koji se oslanjaju na mobilne telefone. Oni ne mogu biti luksuz.
Kakve su bile reakcije poslovnih ljudi?
- Mnogi investitori, deoničari ili analitičari u kompanijama nisu sigurni kada je u pitanju Istočna Evropa. Usporili su jer je sada veliki rizik ulagati, ne samo zbog krize već i zbog toga što ne znaju šta ovde može da ih sačeka. Investitorima je potrebna sigurnost.
Šta ova država treba da uradi da bi oni bili sigurniji?
- Mora da stvori sredinu u kojoj može da se posluje. I s tim ne treba da se čeka jer je vreme novac. Mora da se pošalje signal da se stvari popravljaju i da se birokratija smanjuje. Ukoliko investitori vide da se zakoni i propisi menjaju, oni će odlučiti da ovde ulože svoj novac. Kazaće da je tržište dobro i da nema velikih prepreka za poslovanje.
Šta je za vas bila najveća prepreka?
- Bio sam zapanjen kolika količina papirologije je potrebna da bi se bilo šta uradilo.
Da li se nešto promenilo za poslednjih par godina?
- Iskreno, nije mnogo. Ali sa novim zakonima i to bi trebalo da se promeni. Kada su u pitanju telekomunikacije, fokus ne treba da bude na tehničkoj regulativi, već treba raditi na razvoju tržišta. Na primer, ne bi trebalo da svaki put tražimo sertifikat kada želimo da plasiramo nov telefon na trežište, ukoliko on već poseduje internacionalni sertifikat. Sa druge strane, trebalo bi što pre uvesti uslugu prenošenja broja mobilnog telefona sa jednog operatera na drugog, jer je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj ova usluga ne postoji. Da bi osigurali dalje investicije, koje su ogromne u sferi telekomunikacija, te stvari moraju da se reše da bi se nama isplatile. Takođe, jako je bitno da se svi propisi usklade sa propisima Evropske unije jer je to jedini način da Srbija postane deo nje. Nadam se da će ova nova strategija o telekomunikacijama, a u kojoj se nalaze sve ove promene, biti implementirana u zakonodavstvo.
Da li postoji neka pozitivna strana?
- Uprkos svemu, drago mi je što poslujem ovde. Ima mnogo potencijala, imamo dobar tim, otvorili smo nova radna mesta i zapošljavamo mlade i ambiciozne ljude. Korisnici su nas lepo dočekali. Naš cilj je da rastemo.
Da li je „Vip mobajl“ osetio krizu u Srbiji?
- Ove godine smo prešli barijeru od milion korisnika. Očigledno je da konkurencija prija ljudima.
Najavljuje se ukidanje monopola i uvođenje konkurencije i za fiksnu telefoniju. Da li je „Mobilkom Austrija“ zainteresovan i za to tržište?
- U Srbiji smo koncentrisani na mobilnu telefoniju. U Austriji imamo i fiksnog provajdera. Sve zavisi od toga kakva će biti strategija i uslovi, ali za sada ne razmišljamo o tome.
Šta volim u Srbiji
- U Srbiji mi se, pre svega, dopadaju ljudi. Zatim sama zemlja, koja je veoma šarmantna i, naravno, hrana. Većina ljudi koja dolazi ovde je skeptična, ali kada provede neko vreme, to se potpuno promeni. Tako je bilo i sa mnom. Ono što ne volim su birokratija, mnogo priče i malo akcije i zagađenje vazduha koje je ponekad jako veliko.
Nove tehnologije
Šta korisnici mogu da očekuju od „Vipa“ u budućnosti?
- Potrudićemo se da nudimo stvari koje ovde ne postoje. Kao što je bio slučaj sa „Blekberijem“. Znatno smo poboljšali život poslovnim ljudima. Prvi smo uveli HTC smart telefone na tržište i tako ćemo i nastaviti da radimo.
Ljudi koji ovde rade nisu zaboravljeni
Nedavno ste proglašeni za najboljeg mladog austrijskog menadžera u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Šta ta nagrada znači za vas?
- Kada je u pitanju kompanija, za menadžera to znači da je vodio tim koji je uspešno startovao i za kratko vreme postigao veliki uspeh kao što je više od milion korisnika u našoj mreži. VIP Mobile je bio jedna od najvećih investicija Austrije u ovom regionu.
Za mene lično, to znači da nisam zaboravljen. To će biti odličan podstrek za druge austrijske menadžere koji imaju priliku da rade u Istočnoj Evropi.
