Izvor: Politika, 12.Dec.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birokrate deru privredu
Najveći problem su birokrate koje kontrolišu procedure i čine ih komplikovanima zbog čega privrednici bespotrebno gube desetine hiljada radnih sati na raznim šalterima, zbog toga što se stotine investicija mesecima odlažu ili se nikada ne realizuju, zbog hiljada radnih mesta izgubljenih u lavirintima procedura
Ako bi se ukinule sve suvišne birokratske procedure i propisi koje prave lošu poslovnu klimu i smetaju poslovanju privreda bi za godinu dana uštedela – 80 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evra.
Sve te propise i procedure identifikovala je vladina Kancelariju za regulatornu reformu (ona sprovodi SRP – sveobuhvatnu reformu propisa) i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u svoje tri „Sive knjige”. Ali, za dve godine, koliko traje akcija NALED-a za oslobađanja privrede administrativnih prepreka, državne institucije sprovele su u potpunosti samo šest od ukupno 75 preporuka „Sive knjige”, a 10 je delimično sprovedeno ili njihovo sprovođenje još traje.
„Siva knjiga“ (čiji će treći godišnji nastavak danas biti predstavljen javnosti) zbir je predloga koje je NALED kao nezavisno udruženje kompanija, lokalnih samouprava i nevladinih organizacija uputio još 2008. godine državnim institucijama. A cilj je da se malim i srednjim preduzećima olakša poslovanje tako što će se neke administrativne procedure koje lako pojednostaviti ili ukinuti, bez potrebe za promenom zakona, Ustava i bez naročitih troškova.
Resorna ministarstva su, pokazuju analize iz „Sive knjige 3”, učinila koliko su mogla kako bi olakšala poslovanje. Nekoliko novih preporuka iz prethodne dve „Sive knjige” je sprovedeno, ali ipak najveći broj problema ostao je nerešen, a Srbija je i dalje na začelju svetskih lista konkurentnosti.
„Siva knjiga” ponovo nudi nadležnim institucijama jednostavna i konkretna rešenja za preostalih 59 administrativnih problema sa kojima se suočava privreda. Sprovođenje ovih preporuka ne iziskuje dodatne troškove niti promene sistemskih zakona, a donelo bi velike uštede privredi i učinilo je konkurentnijom.
NALED je bio i neka vrsta „lobiste” koji je ubedio Vladu Srbije da u februaru 2009. godine pokrene akciju Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) čiji je cilj bio ukidanja ili promene prevaziđenih i neefikasnih propisa i procedura koje sputavaju razvoj domaće ekonomije. Formirana je i Jedinica za sprovođenje SRP-a, prema čijim je podacima identifikovano ukupno 305 preporuka, od kojih je vlada usvojila većinu (282 preporuke). Do trenutka puštanja „Sive knjige 3” u štampu, od 305 preporuka sprovedeno je 79. Od ovih 79 preporuka – delimično je sprovedeno 18. Najveći broj delimično sprovedenih preporuka se odnosi na obavezu objavljivanje obrazaca i tarifnika u „Službenom glasniku” i na internet prezentacijama odgovarajućih ministarstava i regulatornih tela. Obrasci i tarifnici jesu objavljeni na relevantnim internet prezentacijama, čime je ostvarena suština ovih preporuka (a to je dostupnost informacija), međutim nisu objavljeni u „Službenom glasniku” što je formalan uslov da se ove preporuke smatraju potpuno sprovedenim.
A rok za sprovođenje Sveobuhvatne reforme propisa istekao je 30. juna 2010.
Posle ovih podataka, „Siva knjiga 3” mogla je samo da zaključi da je „Srbija propustila još jednu godinu i još jednu priliku da napreduje na globalnim listama konkurentnosti. Tačnije, nazadovali smo. Dobra vest je da to ne znači da je okruženje za poslovanje u našoj zemlji u poslednjih godinu dana ukupno gledajući lošije. Neke stvari jesu pogoršane, neke su poboljšane, većina ih je ostala nepromenjena. Loša vest je da druge zemlje napreduju bolje i brže od Srbije. Onima koji na autoputu voze 130 kilometara na sat ili brže svi koji stoje u mestu izgledaju kao da idu unazad. Kada se podvuče crta, rezultat je porazan – strani investitori su dobili još jedan negativan signal o Srbiji, a domaći privrednici se nisu uverili da naša država hoće da uradi makar ono što je ništa ne košta da olakša poslovanje u kriznim godinama.”
NALED konstatuje u analizi da je u 2010. godini bilo i pozitivnih dešavanja vezanih za olakšavanje poslovanja u Srbiji.
Kao prvi korak ističe se da je više administrativnih problema za poslovanje rešeno ili delimično rešeno (važenje putnih naloga je produženo na 30 dana, ukinuta je obaveza revizije za preduzeća u godini u kojoj su osnovana, uvedena je mogućnost da se zaposleni prijavljuju i odjavljuju i u sedištu poslodavca, a ne smo u prebivalištu zaposlenog, ukinuta je obaveza obaveštavanja Poreske uprave o promenama koje se registruju kod APR-a, više ne postoje uslovi da vrednost uvezene robe mora preći iznos od 200.000 evra kako bi se koristilo oslobođenje od carine...).
Kao drugi važan korak za otklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje navodi se transformacija Jedinice za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa u kancelariju za regulatornu reformu.
Između dva izdanja „Sive knjige” Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj uspela je da razvije novu metodologiju praćenja primene preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje i uticaja na mesto Srbije na globalnim listama konkurentnosti. Ključna novina u ovoj metodologiji je što se prati koliko su i kako nadležni državni organi doprineli stvaranju uslova za poslovanje u Srbiji.
Do danas je od ukupno 75 predloga „Sive knjige” za ukidanje administrativnih procedura koje opterećuju privredu sprovedeno ili delimično sprovedeno samo 16. Naročito zabrinjava, ocenjuje se u „Sivoj knjizi 3”, izostanak reformi u oblasti poreskog postupka i nabraja da nema napretka u izdavanju uverenja o plaćenom porezu, nema elektronskog dostavljanja poreskih prijava za poreze i doprinose koji se plaćaju po odbitku, nema mogućnosti da se poreske kartice proveravaju elektronskim putem, da još nije realizovan široko najavljivani prelazak na režim sedmičnog, umesto svakodnevnog uplaćivanja pazara koje mnogo košta privredu.
NALED upozorava da nije razlog izostanku reformi to da se novi propisi ne donose i stvari ne menjaju. I kao dobar primer navodi novi Zakon o visokom obrazovanju iz jula 2010. kojim je jednostavno prenebregnuta preporuka da se omogući polaganje ispita na daljinu. Dakle, nije dovoljno da privreda ukaže na štetne administrativne procedure koje nas čine nekonkurentnima, da struka definiše rešenje, da vlada donese odluku o prihvatanju tih rešenja… „Sve to nije dovoljno da bi birokratija ta rešenja i sprovela u praksi. Očigledno nikome nije dovoljno smetalo to što je Srbija među 139 zemlje tek na 86. mestu u pogledu kvaliteta visokog obrazovanja, a na 117. u pogledu dostupnosti najnovijih tehnologija da bi se dozvolila jedna krajnje uobičajena mogućnost kao što je polaganje ispita na daljinu. Takvih primera, nažalost, ima previše”, konstatuje se u godišnjoj analizi NALED-a.
„U Srbiji niko nikada nije platio političku cenu zbog toga što privrednici bespotrebno gube desetine hiljada radnih sati na raznim šalterima, zbog toga što se stotine investicija mesecima odlažu ili se nikada ne realizuju, zbog hiljada radnih mesta izgubljenih u lavirintima birokratskih procedura. Da li to znači da su političari glavni problem? Najveći problem su birokrate koje kontrolišu procedure i čine ih komplikovanima jer su komplikovane procedure izvor njihovog uticaja, naročito kada idu ruku pod ruku s mogućnošću arbitrarnog odlučivanja. Političari su deo problema onoliko koliko nisu u stanju da budu deo rešenja, odnosno da sprovedu reforme koje je često potrebno nametnuti birokratskom aparatu”, kaže se u „Sivoj knjizi 3” Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Na kraju, sugeriše se da će sledeće izdanje „Sive knjige” biti objavljeno na jesen 2011. godine, kada će biti objavljeni i „Doing Business Report” i „Global Competitivness Index”.
„Ocene koje naša ministarstva dobiju u te tri publikacije ispratiće naše političare na sledeće parlamentarne izbore. Sledećih 12 meseci biće period kada će oni biti najspremniji da reše probleme koji opterećuju stotine hiljada preduzetnika i malih privrednika. Zato je važno što preciznije utvrditi i publikovati šta je urađeno a šta ne i ko je za to odgovoran”, kaže se u „Sivoj knjizi”.
Miša Brkić
objavljeno: 13.12.2010.
