Izvor: B92, 21.Apr.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biomasa se ne koristi za energiju
Beograd -- Iako bi Srbija iz biomase mogla da dobija četvrtinu ukupno proizvedene energije, za sada nema njenog organizovanog korišćenja u te svrhe.
Od ostataka sa njiva godišnje bi se dobilo tri miliona tona sirovina za proizvodnju energije
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Stojadinović kaže da na biomasu otpada polovina ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije, ali da za sada ne postoji tržište za prodaju proizvoda iz biomase, niti njeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << korišćenje za proizvodnju energije.
Kako je objasnio, u biomasu se ubrajaju ostaci nastali uzgajanjem poljoprivrednih kultura, voća, ali i ostaci od šumarstva i biorazgradivi deo otpada, a cenu biomase određuju troškovi sakupljanja i transporta.
Država za sada ne daje nikakve podsticaje za gradnju postrojenja ili iskorišćavanje biomase za proizvodnju energije, kazao je Stojadinović i naveo da zemlje u okruženju proizvođačima struje iz biomase plaćaju podsticajne cene od osam evrocenti u Slovačkoj, 8,3 u Češkoj, do 16 evrocenti u Hrvatskoj.
Studija koju je u Srbiji radila Svetska banka pokazuje da bi za postrojenje snage 50 megavata, koje bi iz biomase godišnje proizvodilo 350 miliona kilovat sati struje bilo potrebno uložiti 50 miliona evra. Troškovi proizvodnje kilovat sata bili bi 3,7 evrocenti, kaže Stojadinović.
Prema njegovim rečima, Srbija bi mogla godišnje da proizvede i 2,3 milijarde kilovat sati struje iz energije vetra, čija bi vrednost bila oko 120 miliona evra.
Da bi proizvodnja električne energije vetrogeneratorima bila ekonomična potrebna je minimalna srednja godišnja brzina vetra od pet metara u sekundi na visini od 50 metara iznad tla, kazao je Stojadinović.
U Srbiji, kako je dodao lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra su Midžor sa brzinom od 7,66 metara u sekundi, Suva planina (6,46 ), Vršački breg (6,27), Tupižnica (6,27), Krepoljani (6,18) i Deli Jovan (6,13).
Te brzine, međutim, nisu sasvim pouzdane jer su dobijene meteorološkim merenjima, koja nisu adekvatna, rekao je on i dodao da se iz donacije španske vlade upravo finansiraju merenja koja će dati relevantne podatke.
"Lokacije u Srbiji na kojim bi mogli biti izgrađeni vetrogeneratori su Dolovo kod Pančeva, Bela Crkva, Inđija i Kovin, ali se te lokacije još analiziraju", naveo je Stojadinović.
