Izvor: Politika, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bingo" oteo "loto igrače"
Otkako je Zakonom o igrama na sreću uređeno "kockanje" u Srbiji, Državna lutrija ne pamti da je ostvarila veći promet od prošlonedeljnog. Od uplata "binga", "lotoa" i "instant srećki" su za samo sedam dana inkasirana 204 miliona dinara. Bojan Krišto, direktor Državne lutrije Srbije, kaže u razgovoru za "Politiku" da je posredi apsolutni rekord, koji će, kako očekuje, biti premašen.
– Zbog ogromnog interesovanja za "bingo", koji je odnedavno ponovo aktuelan, realno je da i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u narednim danima bude zabeležen zavidan promet – kaže Krišto, napominjući da će "bingo" najverovatnije preuzeti deo "loto igrača".
Kada premije iz "bubnja" dostignu milion ili čak dva milina evra teško da će neko odoleti da ne odigra kombinaciju "binga". U Lutriji tvrde da sigurno mogu računati i na rast prihoda koji će biti znatno viši nego lane.
Na pitanje zašto "bingo" odvlači potencijalne "loto igrače" Krišto odgovara – zato što je neizvesnost kod "binga" mnogo veća. Pobednik se ne zna do poslednjeg broja, dok se kod "lotoa" već posle prve izvučene kuglice zna da li može da se računa na premiju.
Budući da je u Srbiji sve više onih koji se nadaju da će izvući dobitnu kombinaciju – stan, auto ili pozamašan keš, Krišto napominje da bi zarada po kolu ubuduće u proseku mogla da bude čak oko 120 miliona dinara! Dakle, iznad očekivane i planirane.
Iako se ovih dana "šuška" da bi Bojan Krišto mogao da bude smenjen s mesta direktora Državne lutrije, on veruje, kako kaže, da će upravo zbog ostvarenih rezultata u protekle četiri godine i dalje biti njen direktor. Godišnje se samo po osnovu igara na sreću u budžet inkasira od 50 do 60 miliona. Za toliko je viši i prihod Lutrije, a pre donošenja zakona ona je poslovala s gubitkom.
Zakonom o igrama na sreću je regulisano ko, kako i pod kojim uslovima može da organizuje igre na sreću, da otvara kasina, igraonice, kockarnice. Ranije je ova delatnost mahom išla uz ljude iz kriminogene sfere. Danas je to biznis kojim se bave oni koji poseduju pozamašan kapital i poštuju "pravila igre".
– Zakon o igrama na sreću je sivu ekonomiju sveo na minimum, tako da je danas u Srbiji nema više nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sferi. Priređivači igara redovno plaćaju porez, što kontroliše Poreska uprava i Uprava za igre na sreću – kaže Krišto.
Oni se i paušalno oporezuju, pa tako mesečno samo po osnovu naknada za uplatna mesta (jedna firma mora da ima najmanje 30 uplatnih mesta) država prihoduje oko 18.000 evra. U Srbiji sada ima ima oko 15.000 poker aparata, a naknada po jednoj mašini je 25 evra mesečno, tako da država po ovom osnovu mesečno zaradi još oko 375.000 evra. Država ima monopol nad klasičnim igrama na sreću, što je inače praksa u svetu. Sve ostale igre na sreću su na slobodnom tržištu, s tim što priređivači, baš kao i državna lutrija, imaju jednake obaveze prema državi.
Vlasnici kladionica su u obavezi da uplaćuju pet odsto ukupnog prometa, bez obzira na to koliko isplaćuju igračima, a uplata po uplatnom mestu ne može biti manja od 600 evra mesečno. Ako se to pomnoži sa 1.600 kladionica, samo se po tom osnovu u budžet mesečno slije više od milion evra.
Kod klasičnih igara na sreću nagradni fond je polovina uplaćenog novca. U budžet se uplaćuje 30 odsto, a 20 procenata je namenjeno organizaciji igara i drugim troškovima.
--------------------------------------------------------------------------
Od škole 150 metara
Mnogima se čini da se kladionice nalaze vrlo blizu škola, a Goran Krišto kaže da je zakon propisao da moraju biti udaljene najmanje 150 metara.
Na ulazu u svaku igraonicu na sreću takođe mora da piše da je zabranjen ulazak mlađima od 18 godina.
--------------------------------------------------------------------------
"Grand kazino" u Beogradu
Nov "proizvod" na tržištu igara na sreću je i "Grand kazino" u hotelu "Jugoslavija", koji je 1. jula ispunio zakonske uslove da počne rad. Krišto očekuje da će kazino biti svetskog ranga, sa više od 25 stolova i 400 aparata privući će mnogo igrača, budući da Beograd nema ništa slično.
Prema važećem zakonu, u Srbiji može da bude otvoreno najviše 10 kazina, što znači da ga može imati svaki veći grad. Uslov za otvaranje je osnivački kapital od milion evra, kao i namenski depozit u banci od najmanje 300.000 evra. Od korisnika kazina očekuje se da dnevno u blagajni ima riziko depozit od oko 50.000 evra. Dozvole se dobijaju na tenderu i koštaju najmanje 500.000 evra.
[objavljeno: ]
