Izvor: Politika, 02.Okt.2013, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bićemo dobra odskočna daska za vaša preduzeća

U Srbiji je registrovano više od 1.300 slovenačkih firmi sa 35.000 zaposlenih

Srbija je za slovenačka preduzeća veoma važno tržište. Na srpskom tržištu u ovom trenutku posluje više od 1.300 slovenačkih preduzeća. Zato bih posebno želela da pomenem važnu činjenicu da je od 1. oktobra stupila na snagu uzajamnost pri povraćaju PDV-a pravnim subjektima, što je nesumnjivo dodatni podsticaj za preduzeća koja posluju na srpskom i slovenačkom tržištu. Očekujem da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i memorandum s područja energetike i memorandum o privrednoj saradnji na trećim tržištima, koje smo potpisali, podstaći dodatno traženje zajedničkih tržišnih niša. To je u današnjim kriznim vremenima veoma važno za sve aktere, rekla je u intervjuu za naš list premijer Slovenije Alenka Bratušek, koja danas sa celim svojim kabinetom boravi u Srbiji. Ona je dodala da je posebno raduje potpisivanje protokola o obrazovanju, koji između ostalog definiše i oslobađanje od plaćanja školarina, omogućava mladima lakše školovanje, uz dodatne mogućnosti međusobnog povezivanja i upoznavanja.

Slovenija je jedan od najvećih investitora u Srbiji. I pre njenog ulaska u EU srpski privrednici su se žalili da teško izlaze na njeno tržište. O investitorima da se i ne govori. Tek nekolikonjih je uspeloda nešto uloži u Sloveniji. Kako komentarišete tu nesrazmeru u investicijama.

Slovenački investitori već tradicionalno vide Srbiju kao poslovno zanimljivu državu, u koju usmeravaju svoje brojne investicije, pošto su srpski radnici na glasu kao dobro osposobljeni i marljivi. Upravo zato ne iznenađuje činjenica koju sam već pomenula – da je u Srbiji registrovano više od 1.300 slovenačkih preduzeća – što je daleko najveći broj među svim stranim investitorima. Slovenačka preduzeća zajedno zapošljavaju približno 35.000 ljudi. Investicije su usmerene u sve segmente srpske privrede.

Ujedno bismo želeli da se više srpskih investitora odluči za ulaganje u našoj državi. Do sada su u Sloveniji dve veće srpske investicije – to su „Fruktal”, čiji je vlasnik srpski „Nektar”, i „Hermes softlab”, koji je u vlasništvu „Komtrejda”. Oba preduzeća dobro posluju, zato bismo želeli da se za investiranje odluči još više srpskih privrednika.

Srbija i Slovenija razmenile su lane robuza oko 930 miliona dolara. Zabeležen je pad od oko 12 odsto. Srbija ima deficit od oko 80 miliona dolara. Šta je prepreka, po vama, da taj obim bude mnogo veći?

Po našim podacima je robna razmena u prošloj godini iznosila milijardu evra, što je smanjenje za samo 2,5 odsto u poređenju sa 2011, dok u prvoj polovini ove godine beležimo 515 miliona evra robne razmene, što je povećanje za 1,8procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine, uprkos oteženim uslovima poslovanja koji su odraz svetske privredne krize. Uverena sam da će i Memorandum o saradnji vlada Slovenije i Srbije, potpisan za vreme posete, otvoriti nove mogućnosti za privrednike obe države pri zajedničkom prodoru na strana – treća tržišta.

Može li Slovenija, kao što je njoj Srbija (za Rusiju, ZND, Tursku), da bude odskočna daska za veći plasman robe i usluga u EU?

Upravo pomenuti Memorandum o saradnji može da bude dobra odskočna daska za srpska preduzeća, koja će preko Slovenije ulaziti na tržište EU, koje je za Sloveniju unutrašnje tržište, a za Srbiju tržište trećih država. Uverena sam i da će se mnoga srpska preduzeća odlučiti za investiranje u Sloveniji, jer će time ujedno otvoriti sebi vrata na tržišta EU.

Koje bi to mogle biti konkretne oblasti, jer su naše privrede, kao i u nekadašnjoj zajedničkoj državi, bile i ostale dosta komplementarne?

Upravo komplementarnost, koja znači da se privrede dopunjuju na područjima na kojima su same slabije, je prednost povezivanja i udruživanja u nastupanju na trećim tržištima, a i inače. Postoji puno sektora na kojima možemo da udružimo znanje, iskustva i sirovine kojima države raspolažu. Mislim na informacionu tehnologiju i s njom povezano crpljenje EU sredstava, neiskorišćene mogućnosti leže i u poljoprivredi i prehrambeno-prerađivačkoj industriji, gde tržišnu nišu predstavlja proizvodnja i prerada ranog povrća, u čemu Slovenija ima potrebna znanja i iskustva, a Srbija izuzetno plodna zemljišta. Veliki potencijal je i u automobilskoj industriji, saradnji slovenačkih i srpskih namenskih kapaciteta za pokrivanje narudžbina proizvoda vojne i odbrambene industrije za treće države, hemijska i farmaceutska industrija…

Slovenija je, na iznenađenje mnogih u Srbiji, zapala u prilične finansijske teškoće. S kakvim uspehom privreda Slovenije privodi kraju ovu poslovnu godinu?

Ove godine se očekuje pad privrednog rasta za oko 2,5 odsto. To je, inače, u većoj meri posledica problema u našem bankarskom sistemu, jer kreditna kriza usporava privrednu aktivnost. Vlada je pripremila plan sanacije.

Da li u ovoj krizi, koja, naravno, nije samo domaće prirode, žalite za tolarom?

Slovenija nikada nije zažalila zbog uvođenja evra. To nije slučaj ni sada, kada se suočavamo sa zahtevnom konsolidacijom javnih finansija, sanacijom bankarskog sistema i jačanjem konkurentnosti. Istina je da bi u datom trenutku „stari tolar” imao određene prednosti, ali ih je osetno manje od onihkoje ima evro.

Hoćete li tražiti pomoć od EU, odnosno ECB?

Kao što je već pomenuto, Slovenija se suočava sa zahtevnom konsolidacijom javnih finansija i čišćenjem bankarskog sistema, koje je ključno za ponovno pokretanje kreditiranja privrede i povećanje rasta. Deo tog procesa su i nezavisni pregledi kvaliteta sredstava i testovi opterećenja naših banaka. Spekulacije u medijima da će Slovenija zatražiti međunarodnu pomoć su sasvim nepotrebne. Slovenija ima bar do proleća sledeće godine dovoljno sredstava za neometano delovanje javnih finansija.

Da li vam je teško pala prodaja „Merkatora” hrvatskom „Agrokoru”?

Moram da naglasim da „Merkator” nije prodavala Republika Slovenija, pošto (više) nije u državnom vlasništvu. Prodaja preduzeća još nije završena. Zato kao predsednica vlade nisam imala nikakvu ulogu pri prodaji preduzeća i mislim da je i to doprinelo da prodaja nije imala širih političkih posledica. Posebno onakvih kakve je imala prodaja „Merkatora” 2005. godine.

----------------------------------------------

Uzorna briga o manjinama

Nije li došlo vreme da Slovenija bolje zaštiti i redovnije finansira manjinske zajednice iz država nekadašnje SFRJ, dakle i srpsku?

Predstavnici naroda bivše SFRJ imaju u Sloveniji izričito pravo na upotrebu imena svojih naroda i samoorganizovanje na nacionalnoj osnovi. Mogu da razvijaju kulturu svog naroda, neguju svoj jezik i pismo, čuvaju svoju istoriju, da se zalažu za organizovanu prisutnost u javnosti i da u saradnji sa pripadnicima većinskog naroda i drugih nacionalnih zajednica doprinose multikulturalnosti Slovenije. Slovenija više nego uzorno brine ne samo za manjine, već i za narodnosti, jer im već godinama pruža finansijsku podršku.

----------------------------------------------

Zakon o isplati štete izbrisanima

Zašto Slovenija izbrisanima nije ni u ponuđenom zakonskom rešenju definisala više odštete i zašto su opet prekršeni rokovi za ispunjenje te međunarodne obaveze Slovenije, koje je u presudi, kojom je Slovenija osuđena odredio Evropski sud za ljudska prava?

Kao vlada smo u ovom mandatu učinili prvi korak ka zaključivanju problematike izbrisanih. U julu ove godine smo pripremili Zakon o isplati štete osobama koje su bile izbrisane iz registra stalnih stanovnika. Time smo pokazali vrlo jasnu volju, kao i to da smo svesni hitnosti i odgovornosti da pitanje izbrisanih rešimo brzo, u skladu sa standardima demokratske države, čime se zatvara važno pitanje iz perioda po sticanju nezavisnosti Slovenije. Napore naše vlade je prošle nedelje podržao i odbor ministara Saveta Evrope u Strazburu. Mislim da te mere predstavljaju veliki trud i zavet Slovenije da će pravično udovoljiti žrtvama brisanja.

Slobodan Kostić

objavljeno: 02.10.2013.

Nastavak na Politika...